Lekovite biljke – Strana 141 – Prirodno lečenje biljem

Upala sinusa i prirodno lečenje

Kada dodje zahladjenje u jesen, a posebno u zimskom periodu, one osobe koje imaju problema sa sinusima primećuju prve tegobe. Najčešće sve počne sa običnom prehladom. Posle nekoliko dana vam je bolje, ali nikako da ozdravite skroz. Problem sa sinusima se nastavlja. Karakteristični simptomi su otežano disanje pri čemu se više diše na usta nego na nos, zapušen nos, curenje iz nosa, osetljivost na hladnoću, bolovi u čeonom predelu i oko očiju, glavobolja i sl. Čulo mirisa je u ovakvoj situaciji prilično oslabljeno, što je dodatno iritantno. Ponekad kod upaljenih sinusa oči znaju da suze, a oboleli je iscrpljen. Upala sinusa, poznata pod nazivom sinusitis, može da bude jako neprijatna. Posebno je dosadna kod ljudi koji hronično imaju ovaj zdravstveni problem. Kada je napolju hladno, osobe sa osetljivim sinusima, treba da se toplo oblače i da nose šal, a naročito kapu.

Kako dijagnostikovati problem

U slučaju tegoba dobro bi bilo uraditi bris grla i nosa, da bi se utvrdilo da li postoji neka bakterijska, gljivična ili virusna infekcija. Od toga zavisi i kakvu terapiju treba primeniti. Osim toga, u novije vreme ljudi su postali manje otporni, pa su u većoj meri skloni alergijama. Ne treba isključiti da je alergija uzrok zapušenog nosa, curenja iz nosa i problema sa disanjem. U tom slučaju treba utvrditi šta izaziva alergiju.
Neko je alergičan na polen, neko na prašinu, a mnogima smeta zagadjen vazduh ili smog koji je prisutan u velikim gradovima.

Lečenje sinusa

Ne bi bilo dobro da sami uzimate antibiotike ili kapi za nos bez saveta sa lekarom. I antibiotici mogu da budu štetni, jer narušavaju crevnu floru, slabe imunitet organizma i izazivaju gljivična oboljenja. Mnogi preteruju sa upotrebom kapi za nos. Dugotrajnom upotrebom kapi za nos stvara se zavisnost i proizvodi se kontraefekat. Kada stavimo kapi neko vreme bude nam bolje i nos se otpuši, ali posle nam bude još gore i tera nas na ponovno sipanje kapi. To je loša navika. Kapi za nos moraju da se koriste prema priloženom uputstvu, a ako se koriste duže nego što je propisano, postaju toksične. Ako su kapi za nos prirodnog porekla, kao što je recimo slana morska voda, to je onda druga priča. Nekom pomaže morska voda i to je ok. More, morska voda i sunce su sjajni za čišćenje disajnih puteva. Mnogi osete poboljšanje kada se nadju na čistom vazduhu, na moru ili planini. Boravak u prirodi koliko je to moguće i fizička aktivnost je preporučljiva.
Ponajbolji prirodni lek za upalu sinusa je ren. Ren bi trebalo da se uključi u ishranu obolelog. Koren rena se može jesti svež, rendan u salatama. Može da se pravi sos sa renom, a koristi se kao dodatak raznim jelima. Dosta je žestok, ali provereno deluje na otpušavanje nosa.
Stari prirodan način za lečenje sinusa je inhalacija. Ne bi trebalo isključiti ni ovu metodu. Kod nekoga inhaliranje nad vrelom vodom uz upotrebu mente, žalfije, kamilice, bosiljka ili čak luka, daje dobre rezultate. Neki ljudi tvrde da su izlečili sinuse koristeći kapi divljeg krastavca, pa treba razmotriti i ovu mogućnost.

Ehinacea biljka za jačanje imuniteta

Ova interesantna biljka sa prelepim ljubičastim cvetovima, može da naraste do 1 m. Listovi su uski i izduženi, obrasli malim dlačicama. Prema dostupnim istorijskim podacima ehinaceu su upotrebljavali i indijanci. Indijanci su je najčešće koristili za nanošenje na kožu u slučaju uboda otrovnih insekata ili čak zmije. Zvanična medicina počinje da je koristi krajem 19. veka, za lečenje raznih bolesti od obične prehlade do raka. Sa pronalaskom antibiotika biljka je malo skrajnuta, ali se proteklih godina kao prirodni imunostimulans, vraća na velika vrata.
Biljka je poreklom iz Severne Amerike, ali se danas uzgaja širom sveta zbog poznatih lekovitih karakteristika.
Lekovit je koren biljke, ali i nadzemni deo se upotrebljava u medicinske svrhe. Biljka se bere za vreme cvetanja.

Kako deluje ehinacea

Ehinacea deluje tako što snažno stimuliše čovekov imunitet, jača odbranu organizma i deluje na povećanje broja antitela. Odličan je izbor za podizanje imuniteta, na prelazu godišnjih doba, kada su velike varijacije u temperaturi i kada imunitet može da oslabi. Ehinacea deluje na zarastanje rana, protiv upala, čisti i regeneriše. Čiti krv, jetru i bubrege. Dobro se pokazala i kod kožnih oboljenja. Akne, ekcemi, psorijaza i ujedi insekata su neki od kožnih problema gde se ehinacea dobro pokazala. To je prirodni antibiotik, sprečava širenje bakterija, a deluje i antivirusno. Dobra je kod svih vrsta prehlada, upala i gripa. Sjajno deluje na disajne puteve. Pošto je ehinacea jak imunostimulans koristi se kao jedan od sastojaka, pri lečenju najtežih bolesti.
Ehinacea može da se upotrebljava i kao preventiva, a može i nakon bolesti, u slučaju iznemoglosti i za jačanje imuniteta.

Kako se koristi ehinacea

Ehinacea nam je danas u različitim oblicima dostupna. Najčešće se koristi tinktura, odnosno biljne kapi ehinacee, zatim čaj, tablete, kreme, gelovi i sl. Dakle može se koristiti oralno ili nanošenjem na kožu. Ako se koristi preporuka je ne duže od 1-2 meseca. Što se duže primenjuje dejstvo je slabije. Ako se kombinuje sa vitaminom C, ehinacea stvarno predstavlja moćan odgovor na opasnost od prehlade i gripa. Najbolje je delovati preventivno, pa u toku jake zime ili u slučaju epidemije gripa, koristiti ehinaceu.

Čaj od matičnjaka za smirenje

Foto: Jenn

Matičnjak je lekovita, višegodišnja, žbunasta biljka. Naraste u visinu od 0,5-1 m. Danas se uzgaja zbog svoje lekovitosti. Može da uspeva i u saksiji. Ima više naziva, kao što su melisa, pčelinja trava, matočina. Matičnjak se zbog mirisa koji neodoljivo podseća na limun, još naziva i limun trava. Ova biljka je pravi mamac za pčele, pa otuda pčelinja trava ili pčelinjak.

Upotreba i lekovitost matičnjaka

Koriste se listovi i stabljika pri vrhu biljke. Ovi delovi biljke se suše za čaj ili se preradjuju. Matičnjak se primenjuje u narodnoj medicini, a koristi se kao sirovina u farmaceutskoj industriji, pa onda i u zvaničnoj medicini. U kuhinji se ponekad koristi kao začin. Najčešće je u upotrebi čaj, tinktura i etarsko ulje od matičnjaka. Prisutan je i u kozmetičkoj industriji.
Matičnjak je u narodnoj medicini poznat kao sedativ, odnosno sredstvo za smirenje. Pozitivno deluje kod nemira, neraspoloženja, nervne napetosti, razdražljivosti, nesanice, i svih oblika stresa. Samostalno ili u kombinaciji sa drugim lekovitim biljem ublažava psihičke tegobe, depresivna stanja i strahove, te odagnava loše misli. Matičnjak se koristi za lečenje anksioznosti. Vrlo često psihički poremećaji deluju na želudac. Nervoza, poremećaj varenja, nadimanje su neki od problema koje ova biljka otklanja.
Danas su svi manje ili više podložni stresnim situacijama. Neki ljudi posežu za lekovima za umirenje ili uzimaju alkohol da bi se opustili i zaboravili na probleme. Neko drugi ume da se kontroliše i iz toga izadje kao pobednik, a u slučaju problema koristi prirodne sedative kao što je matičnjak.
Za opuštanje i u aromaterapiji se ponekad koristi u kombinaciji sa lavandom i kamilicom. Za bolji apetit kombinuje se sa lincurom i kičicom.
Matičnjak je dobar kod lupanja srca i uopšte jača srčani mišić, te snižava proitisak i čisti krv. Pozitivne efekte ispoljava kod prehlade i reumatizma.

Kako se priprema čaj od matičnjaka

Jednu kafenu kašiku osušenog matičnjaka preliti sa 2 dl ključale vode. Poklopiti i ostaviti da odstoji 5-10 minuta, pa procediti. Čaj se pije do 3 puta dnevno.

Čaj od kukuruzne svile

Čaj od kukuruzne svile se koristi za urinarne infekcije (bakterije u mokraći), za mršavljenje i protiv celulita, za izbacivanje viška vode iz tela, jer je odličan diuretik.
Kukuruz je žitarica poreklom sa američkog kontinenta. U Evropu je prenet u 15. veku. Upotrebljava se za ishranu ljudi i kao stočna hrana. Od kukuruza se dobija brašno koje se koristi u kulinarstvu, a dobija se i skrob koji je našao primenu u kuhinji, farmaciji i medicini. Od kukuruznih klica se pravi kukuruzno ulje. Kuvani kukuruz je omiljen kao užina i uopšte nema mnogo kalorija. Jedan od interesantnih i malo korišćenih sporednih proizvoda u proizvodnji kukuruza je kukuruzna svila.

Kukuruzna svila

Dok je kukuruz u klipu, još uvek na biljci, on je zaštićen zelenim omotačem. Ispod njega i na vrhu klipa se nalaze i bukvalno vise tanki končići koje zovemo kukuruzna svila. Na klipovima kukuruza izgleda kao kosa. Seče se i bere dok je kukuruz još mlad. Treba voiditi računa da li je i kada kukuruz prskan. Kukuruzna svila treba da bude sveža i svetle boje. Kada je tamna više nije za upotrebu. Kada je uberete treba je osušiti. Kukuruzna svila se suši u hladovini, na mestu koje se provetrava.

Kako se pravi čaj od kukuruzne svile

Jednu malu kašiku sušene kukuruzne svile treba preliti sa 2 dl vode. Zatim sve zagrejati do ključanja. Potom skinuti sa ringle i ostaviti nekoliko minuta da se prohladi. Neko pravi čaj i tako što prelije odmah kašičicu kukuruzne svile sa vrelom ključalom vodom i ostavi da odstoji 10 minuta. Procediti čaj i piti bez dodavanja šećera, tri puta u toku dana.

Lekovitost čaja

Kukuruzna svila je izuzetan diuretik. Koristi se u slučaju potrebe za izbacivanjem viška vode u organizmu. Ima i svoju ulogu u procesu mršavljenja. Ponajviše se čaj preporučuje onima kojim imaju problema sa urinarnim infekcijama. Dobar je za cistitis, kod upale mokraćne bešike i peska u bubregu. Koristan je za snižavanje pritiska. Pozitivne efekte ispoljava kod reume i gihta.

Paradajz je čuvar našeg zdravlja

Biljke paradajza narastu u proseku oko 1,5 metar. Cvetaju tokom celog leta. Listovi su nazubljeni, a stabljika drvenesta. Biljka ima karakterističan miris. Cvetovi su žute boje, a plod u početku zelene. Kad sazreva prelazi polako u narandžastu boju, a onda i u prepoznatljivu crvenu. Paradajz se sadi u proleće na otvorenom, a u plastenicima isto dobro uspeva preko cele godine. Biljka voli dosta sunca. Dobar prinos se postiže djubrenjem i navodnjavanjem. Paradajz je ustvari voće, ali u kuhinji se koristi kao povrće. Drugi nazivi za paradajz su crveni patlidžan i rajčica. Paradajz potiče iz Južne Amerike. Najstariji pisani trag o paradajzu je sačinio italijanski botaničar i lekar Matioli. On je nazvao paradajz ’’pomodoro’’, u prevodu zlatna jabuka.

Paradajz u kuhinji

Šta sve može da se napravi od paradajza. Spisak jela i proizvoda od paradajza je stvarno dugačak. Pa pomenimo neke. Kao prvo paradajz je najlepši kad je svež. Paradajz salata je omiljena tokom leta, jer osvežava. Paradajz se stavlja i u razne mešane salate. Tu je važan i neprevazidjen sastojak.
Paradajz čorba ili supa od paradajza je jednostavna za pravljenje, a malo ko je ne voli. Paradajz može da se puni, slično kao paprika. Ima još mnogo manje ili više poznatih jela sa paradajzom. Nezaobilazan je u italijanskim jelima, kao što su špagete, pica i lazanje. Tu se koristi obično paradajz sos, pelat od paradajza, paradajz pire ili kečap. Kao što vidimo u prehrambenoj industriji paradajz je veoma važna sirovina.

Sok od paradajza

Sok od paradajza se pokazao kao izuzetno vredan napitak. Naime, prema nekim istraživanjima to je jedno od najboljih prirodnih energetskih pića. Okrepljuje, jača i daje dodatnu snagu i energiju. Ima i lekovita svojstva. Sok od paradajza može da se kupi gotov, ali i da se pravi. Moguće ga se iscediti na sokovnik i tako piti svežeg, što je najbolje. Paradajz sok se može kuvati i čuvati u flašama i teglama kao zimnica. U toku hladne zime, kada paradajza nema ili je izrazito skup, flaša kuvanog paradajza uvek dobro dodje u kuhinji.

Sorte paradajza

Postoji zaista mnogo sorti paradajza. Kod nas su medju najpopularnijim jabučar, volovsko srce i čeri paradajz.
Jabučar je domaća sorta. Dobro radja uz navodnjavanje i prihranu. Plodovi su srednje veličine, prijatnog ukusa i dobro podnose transport. Dobar je i za jelo u svežem stanju i za kuvanje.
Volovsko srce je medju najkrupnijim sortama paradajza. Plodovi mogu da narastu od 500 grama do 1 kg. Medjutim na biljci ima manje plodova, pa ova sorta nije baš tako rodna. Plodovi su veoma ukusni, ali su podložni brzom kvarenju, pa nisu baš idealni za transport.
Čeri paradajz je medju najmanjim sotrama. Velik je svega kao krupnije višnje, pa je tako i dobio naziv. Izuzetno je ukusan, a jede se pretežno svež, šteta ga je kuvati. Prodaje se i van sezone i prilično je skup.

Lekovita svojstva paradajza

Paradajz ima pozitivan efekat na zdravlje ljudi. Dokazano je dobar za zdravlje prostate. Veruje se da sprečava razvoj raka prostate. Za to je zaslužan sastojak likopen, izuzetan prirodni antioksidant.
Paradajz je odličan i za srce i zato ga treba jesti više, posebno u toku sezone paradajza i to u svežem stanju. Pozitivno deluje na varenje, a podstiče želudčane sokove. Veruje se da sok od paradajza snižava pritisak. Paradajz je bogat vitaminima i to, C vitaminom, B1, karotinom i E vitaminom. Od minerala posebno se izdvaja kalijum.

Ukrasne, začinske i lekovite biljke

Kod začinskog i lekovitog bilja prepoznatljivi su mirisi, ukus kao i lekovita svojstva, a jednostavno se gaje i to na organski način. Prilikom ulaska u bilo koju baštu u kojoj se gaje začinsko i lekovito bilje dolazi do kompletnog čulnog iskustva, a pored mirisa biljke su ukras i po svom izgledu. Kod mnogih biljaka je neraskidiva veza između njih samih i istorije čoveka. Mnoge biljke služile su za pomoć ljudima kada su imali nesanicu, bolove, za odbijanje insekata, umirivanje beba ili začinjavanje pića.

Gajenje začinskog i lekovitog bilja vrši se iz više razloga, a pored korisnih osobina ima i izuzetna estetska svojstva.

Šta zapravo čini lekovito i začinsko bilje?

U najširoj definiciji govori se o tome da je reč o biljkama čije je korišćenje u konkretne svrhe kao što su kulinarske, medicinske, aromatične ili ukrasne. Mnogo godina pre, njihovo korišćenje je između ostalog bilo i pri bojenju i čišćenju tkanina, dok su neke direktno učestvovale u mnogim ritualima i ceremonijama. Što se tiče svakodnevnog života glavna uloga je bila za piće i hranu kako bi se zdravlje i lečenje raznih bolesti u tim vremenima podiglo na najviši nivo.

Razlikuju se jednogodišnje od dvogodišnjih, lukovičastih od žbunastih, penjačice, poput drveta i sl. Kod svih biljaka postoje određena začinska i lekovita svojstva. Kod pojedinih se koriste samo listovi ili neki drugi delovi poput korena, semena, cveta ili čak kore drveta.

Kod većine vrsta lekovitog i začinskog bilja rukovanje i njihovo konzumiranje je krajnje bezbedno i jednostavno. Kod pojedinih vrsta mogu se pronaći otrovni sastojci opasni za ljude i životinje, čak i kada su u pitanju manje doze pa se svakako savetuje velika pažnja. Nije preporučljivo korišćenje ni jedne biljke ukoliko niste sigurni da je njeno konzumiranje potpuno bezbedno za vas. U to vas mogu uveriti lekari ili drugi medicinski radnici, pa je najbolje potražiti njihov savet i mišljenje pre nego je koristite.

Šta čini organsku proizvodnju

Kod začinskog i lekovitog bilja održavanje je veoma jednostavno. U većini slučajeva ne zahteva posebnu zaštitu od štetočina i bolesti. Uz sve to zaista može izgledati prelepo. Najveća prednost u gajenju biljaka je to što vam je dostupna u svakom momentu, a pri tom organske metode garancija su zdravih biljaka, bez upotrebe raznoraznih pesticida.

Kada gajite začinsko i lekovito bilje svakako ćete imati raznovrsniju i lepšu baštu, a ove biljke možete i upotrebiti u kuhinji ili kao lek. U baštovanstvu je svakako najvažnije da se isprati svaki segment i biljkama pruži sve što je potrebno. Pored ogromnog izbora biljaka u svakom trenutku može se naći po neka odgovarajuća za određenu situaciju ili nastali problem. Kod ove vrste bilja ono može da se penje, puzi, raste uspravno, učestvuje u formiranju gustih prekrivača zemljišta pa čak i da se gaji uz zidove. Pojedine vrste mogu uspevati gde je močvarno zemljište, neke pri vrhovima zidova ili pukotinama staza, pod drvećem ili na livadi. Na koji način će uspevati zavisi i od toga kakvim su uslovima izloženi i da li su prilagođeni.

Što se tiče njihovog izleda razlikuju se sićušne, prizemne, a mogu biti i džinovske kao što je visoka anđelika ili miloduh do dva metra visine. Kod nekih vrsta izgled je na prvom mestu, jer ih krase fantastični cvetovi ili lepo lišće što će svakako obogatiti vašu baštu.