Adaptogene biljke protiv stresa i za brži oporavak organizma

Adaptogeni ili adaptogene biljke su nešto o čemu se dosta govori prethodnih godina. One moraju biti neškodljive, a da povećavaju otpornost organizma i normalizuju poremećaje nastale usled stresa i agenasa. Stres je neminovan za sve koji su uvučeni u današnji način života. Kao odgovor na stres organizam oslobađa hormon kortizol Nastavi sa čitanjem Adaptogene biljke protiv stresa i za brži oporavak organizma

Share Button

Čaj od matičnjaka za smirenje

limun trava                                                                                                          Foto: Jenn

Matičnjak je lekovita, višegodišnja, žbunasta biljka. Naraste u visinu od 0,5-1 m. Danas se uzgaja zbog svoje lekovitosti. Može da uspeva i u saksiji. Ima više naziva, kao što su melisa, pčelinja trava, matočina. Matičnjak se zbog mirisa koji neodoljivo podseća na limun, još naziva i limun trava. Ova biljka je pravi mamac za pčele, pa otuda pčelinja trava ili pčelinjak.

Upotreba i lekovitost matičnjaka

Koriste se listovi i stabljika pri vrhu biljke.  Ovi delovi biljke se suše za čaj ili se preradjuju. Matičnjak se primenjuje u narodnoj medicini, a koristi se kao sirovina u farmaceutskoj industriji, pa onda i u zvaničnoj medicini. U kuhinji se ponekad koristi kao začin. Najčešće je u upotrebi čaj, tinktura i etarsko ulje od matičnjaka. Prisutan je i u kozmetičkoj industriji.
Matičnjak je u narodnoj medicini poznat kao sedativ, odnosno sredstvo za smirenje. Pozitivno deluje kod nemira, neraspoloženja, nervne napetosti, razdražljivosti, nesanice, i svih oblika stresa. Samostalno ili u kombinaciji sa drugim lekovitim biljem ublažava psihičke tegobe, depresivna stanja i strahove, te odagnava loše misli. Matičnjak se koristi za lečenje anksioznosti. Vrlo često psihički poremećaji deluju na želudac. Nervoza, poremećaj varenja, nadimanje su neki od problema koje ova biljka otklanja.
Danas su svi manje ili više podložni stresnim situacijama. Neki ljudi posežu za lekovima za umirenje ili uzimaju alkohol da bi se opustili i zaboravili na probleme. Neko drugi ume da se kontroliše i iz toga izadje kao pobednik, a u slučaju problema koristi prirodne sedative kao što je matičnjak.
Za opuštanje i u aromaterapiji se ponekad koristi u kombinaciji sa lavandom i kamilicom. Za bolji apetit kombinuje se sa lincurom i kičicom.
Matičnjak je dobar kod lupanja srca i uopšte jača srčani mišić, te snižava proitisak i čisti krv. Pozitivne efekte ispoljava kod prehlade i reumatizma.

Kako se priprema čaj od matičnjaka

Jednu kafenu kašiku osušenog matičnjaka preliti sa 2 dl ključale vode. Poklopiti i ostaviti da odstoji 5-10 minuta, pa procediti. Čaj se pije do 3 puta dnevno.

Share Button

Bosiljak u kuhinji i medicini

bosiljak

Bosiljak je poreklom iz Indije. To je poznata začinska, aromatična, zeljasta i ukrasna biljka. Postoji više vrsta ove biljke. Uglavnom je jednogodišnja, ali neke sorte su i višegodišnje. Bosiljak je zelene boje, a retke su sorte sa ljubičastim listovima. Može da naraste od 30 cm pa do preko 1 m. Cvetovi su beli i grupisani. Biljka je prilično osteljiva na niske temperature. Najbolje uspeva u toplim krajevima i voli dosta sunca. Može da se gaji u bašti, pa čak i u saksiji na terasi. Bosiljak ima svoj istorijski i religijski značaj. Pravoslavna crkva ga koristi.

Bosiljak u kuhinji

Kao začin se koristi svuda u svetu, a najviše u italijanskoj kuhinji. Važnu ulogu igra i u tajvanskoj kuhinji i nekim zemljama jugoistočne Azije. Bosiljak se ponajviše upotrebljava kao svež. Najčešće se koristi na taj način što se dodaje kuvanim jelima i to u poslednjim trenutcima kuvanja, da mu se ne pokvari ukus i vrednost. Bosiljak je glavni sastojak pesto sosa, uz maslinovo ulje, beli luk i pinjole. Pesto sos spada u važan segment italijanske kuhinje.
Par dana bosiljak se može čuvati u frižideru, a duže vreme može u zamrzivaču. Prodaje se i kao sušeni bosiljak, ali sušenje mu narušava onu pravu aromu i kvalitet. U kuhinji se uglavnom upotrebljavaju listovi bosiljka, ali mogu i cvetovi.

Efikasnost bosiljka u medicini

Ajurveda poznaje i koristi bosiljak, zbog lekovitih svojstava.  Već tradicionalno je u upotrebi u Indiji za lečenje astme, dijabetesa, stresa i napetosti. Ima tu odliku da opušta i umiruje organizam. Bosiljak je dobar za apetit i varenje. Negde se koristi i za lečenje akni na licu, a koristan je protiv tromboze. Eterična ulja koja se nalaze u bosiljku imaju efikasna antioksidantna, antimikrobna, antivirusna i antikancerogena svojstva.

Share Button
error: Content is protected !!