Jagorčevina i sirup od jagorčevine

jagorcevna
Jagorčevina je jedan od prvih cvetova koji se pojavljuju posle zime. Kad vidite jagorčevinu znajte da dolazi proleće. Pojavljuje se odmah posle visibabe. To su prvi vesnici proleća. U zavisnosti od spoljašnje temperature može da procveta krajem zime ili početkom proleća. Spada u zeljaste višegodišnje biljke. Smatra se da je danas jagorčevina ugrožena vrsta. Bere se zbog dekorativnih žutih cvetova, ali i zbog lekovitih svojstava. U narodu je još poznata pod imenom jaglac, jagorčika, jaglika, kunjavac. Latinski naziv je Primula vulgaris. Primula znači prvi, što potvrđuje da je to jedna od prvih prolećnica. Osim divlje jagorčevine postoje i brojni oblici u hortikulturi, koje uzgajaju ljubitelji cveća kao ukras.

Upotreba jagorčevine

Jestivi su i cvetovi i listovi. Mladi cvetovi se stavljaju kao dodatak u salate. Cvetovi su slatki. Ako je ekološki čista sredina možete ubrati cvet jagorčevine i iz njega isisati slatki sok. I od listova se pravi salata, a mogu se koristiti i za čaj. Cvetovi, listovi i koren jagorčevine se suše i posle koriste za spravljanje lekovitog čaja.

Lekovitost jagorčevine

Biljka se koristi za pravljenje sirupa od jagorčevine, koji je odličan protiv šlajma, sekreta, sluzi, kašlja i uopšte za pročišćavanje disajnih puteva. Dobar je kod bronhitisa i prehlade. Osim kod simptoma prehlade, čaj od jagorčevine se preporučuje i kod nesanice, razdražljivosti i takihardije. Umiruje organizam i dobar je protiv bolova.

Share Button

Čaj, sirup i salata od maslačka

Maslacak
Maslačak je pravi ukras i poklon prirode. Možete ga pronaći gotovo svuda. Raste u divljini, po livadama i travnjacima. Cvetovi, listovi i koren maslačka se koriste za dobijanje sirupa, salate i čaja. Maslačak je zeljasta biljka. Najviše cveta na proleće u periodu od marta do maja meseca, ali i preko leta i u jesen.

Lekovita svojstva maslačka

Cela biljka je lekovita. Upotreba maslačka se preporučuje za čišćenje organizma. Dobar je za jetru, žuč, bubrege i mokraćne puteve. Koristan je kod lečenja virusa i bakterijskih infekcija. Maslačak je blag diuretik, otvara apetit i pomaže varenje. Preporučuje se i dijabetičarima. Povoljno deluje i na snižavanje holesterola u krvi. Kao što vidite, to je jedna veoma lekovita biljka.

Čaj od maslačka

Čaj se pravi uglavnom od korena maslačka. Koren se sakuplja u proleće ili u jesen. Čisti se od zemlje i pere, a zatim se seče po dužini i suši. Suši se na toplom da ne pokupi vlagu.
Čaj od maslačka se pravi tako što dve kašičice korena maslačka prelijete šoljom kipuće vode i ostavite da odstoji. Nakon 20 minuta procedite i pijte. Obično se pije ujutro i uveče pre jela.
Čaj se preporučuje za čišćenje i jačanje organizma, te za umivanje lica i očiju.

Sirup od maslačka

Ubrati 250 cvetova od maslačka, zatim iseckati 2 limuna i 2 pomorandže na kolutove. Sve prelijte sa 1,5 litar vode i ostavite da odstoji bar 24 sata. Posle procedite na cediljku. Dodajte 1 kg šećera i kuvajte uz redovno mešanje oko 1 h ili dok sve ne postane gusto u vidu sirupa. Vreo sirup sipati u tople, sterilisane i suve teglice, zatvoriti i ostaviti da se hladi.
Sirup od maslačka može da se sipa u čaj umesto meda ili da se jede kašikom, a pomaže protiv kašlja.

Salata od maslačka

Listove maslačka berite u proleće pre cvetanja. Svakako obratite pažnju da je područje gde berete maslačak ekološki čisto. Listovi su po prirodi gorki, ali su veoma korisni kao salata za čišćenje organizma, od nagomilanih toksina u zimskom periodu, kao posledice jake ishrane i smanjenog nivoa fizičke aktivnosti. Salata od maslačka omogućava da se lakše prevazidje prolećni umor.
Ubrane listove maslačka dobro operite, pa dodajte maslinovo ulje, limunov sok i morsku so. Začinite sa cvetovima jagorčevine, koji su jestivi i kojih bi trebalo da ima u proleće. Sve dobro izmešajte i salata je gotova.

Share Button