Kumkvat je ukusno voće, koje nas najviše podseća na mini pomorandže. Obiluje kumkvat voće vitaminima, pa jača imunitet i nema mnogo kalorija. To je južno voće i spada u citruse, samo što je tako patuljasto. Ima i drugih naziva po kojima je poznat, kao zlatne pomorandže, fortunela voće, a latinski naziv je Fortunella. Ovaj naziv je po škotskom botaničaru (Robert Fortune) Nastavi sa čitanjem Kumkvat voće mini pomorandže fortunela
Pomelo je najkrupnije citrusno voće. Latinski naziv je Citrus Maxima ili Citrus Grandis. Najviše sličnosti ima sa grejpfrutom, samo što je još veći. Težina ploda je obično od 1 do 2 kg, ali postoje i znatno teži primerci. Boja varira od zelene do žute, a ređe i ružičaste. Karakteristično je da pomelo ima deblju koru od ostalih citrusa, pa mu je dobar deo težine u kori. Nastavi sa čitanjem Pomelo voće najkrupniji citrus
Limeta je voće slično limunu, samo malo manje kiselo, sa intenzivnim mirisom i prelepom aromom. Za razliku od limuna, limeta je okrugla, spolja skroz zelena, iznutra svetlije zelena pulpa, sitnija od limuna i ima još više c vitamina.
Upotreba limete
Limeta se dosta koristi u hrani i piću. Dodaje se u mnoge poslastice, salate i druga jela. Posebno se koristi za koktele, alkoholna pića i sokove. Sok od limete će vas okrepiti. Limeta daje jelu i piću poseban miris i ukus. Važan je sastojak u meksičkoj, persijskoj, indijskoj i drugim kuhinjama. Negde se praktično koristi kao začin. Može i da se suši.
Limeta je zastupljena i u industriji. Upotrebljava se za parfeme, kozmetičke preparate i sredstva za čišćenje.
Vrednost limete
Izuzetno je bogata c vitaminom i u prošlosti se koristila u sprečavanju bolesti pod nazivom skorbut. Dobra je za podizanje imuniteta, protiv prehlada i infekcija. Limeta se koristi u aromaterapiji. Korisna je za mršavljenje, sagoreva masnoću, a dobra je za šećeraše i protiv holesterola.
Ledeni čaj od limete, narandže i nane
Iscedite na cediljku 2 limete, 2 narandže i dodajte 1 l skuvanog i prohladjenog čaja od nane. Da ne bi bilo kiselo možete dodati par kašika meda.
Mandarina je citrusno voće, koje uspeva u toplim predelima sa subtropskom i mediteranskom klimom. Biljka je osetljiva na niske temperature, a posebno na temperature ispod 0. Postoje sorte mandarine koje su otpornije, pa mogu da pežive i -10. Drvo mandarine je zimzeleno i malih dimenzija. Naraste svega oko 3 metra u visinu. Kada se oguli kora mandarine, zamiriše prostor u kome se nalazite, a još više ako koru stavite na radijator ili peć. Postoje sorte koje imaju i koje nemaju semenke, ali su podjednako ukusne. Prosečan plod je težine oko 100 grama.
Mandarina vs narandža
Mandarina je najsličnija narandži. Uglavnom je sladja od narandže i ostalih agruma. Omiljena je zbog prijatnog mirisa i ukusa. Osim toga, u odnosu na pomorandžu lakše se oguli, a ima i tanju koru. Kada se ubere mandarina ne može da opstane dugo kao pomoranža. Brže gubi svežinu i kvari se.
Gde uspeva mandarina?
Mandarina se gaji u mediteranskoj regiji (Grčka, Italija, Egipat, Turska, Maroko). Uspeva i u dolini reke Neretve. Ipak najviše se proizvodi u Kini, Indiji i Japanu. Inače poreklo mandarine se veže za jugoistočnu Aziju.
Značaj i vrednost mandarine
Mandarina je dobar izvor c vitamina, a to joj pridaje veliki značaj u zimskom periodu, kada su grip i prehlade naročito aktuelne. Količina vitamina c je čak i veća u mandarini nego u drugim agrumima. Od minerala ima dosta kalijuma, kalcijuma, fosfora i gvoždja. Sadrži i dijetetska vlakna i dobar je antioksidans. Energetska vrednost prosečnog ploda mandarine je 80 kcal.
Upotreba mandarine
Najviše se jede u svežem stanju. Može sa drugim voćem da se meša u voćnim salatama. Retko se koristi za sok. Ponekad se mandarina stavlja u kolače i torte.
Mandarinina kora se upotrebljava za proizvodnju esencijalnog ulja, kojim se boje žvake, bombone, gazirana pića, sladoledi itd.