Ulje od semenke koštice kajsije (marelice) kao lek

jezgra kajsijeUlje od kajsije se ustvari pravi od jezgra ili semenki iz koštica kajsije. Ovo ulje se koristi za unutrašnju i spoljnu upotrebu (za telo, lice i kosu). Interesantno je da Nastavi sa čitanjem Ulje od semenke koštice kajsije (marelice) kao lek

Share Button

Laneno seme i ulje

semenke lana
Malo je namirnica kao što je laneno seme, a koje su podjednako dobre za srce i protiv raka. To su dva oboljenja od kojih ljudi najviše umiru u novije vreme. Laneno seme i ulje treba uvesti u ishranu, zbog izuzetno korisnih i zdravih sastojaka. Na žalost malo ljudi koristi laneno seme, jer nisu obavešteni o njegovom značaju ili jednostavno ne znaju kako ga koristiti u ishrani. To nisu toliko skupe namirnice u odnosu na njihov dragoceni efekat na čovekovo zdravlje.

Lekovitost lanenog semena

Laneno seme je bogat izvor omega 3 nezasićenih masnih kiselina, ali i vitamina i minerala. Dobro je za snižavanje lošeg holesterola, a samim tim i kao preventiva, da ne bi došlo do srčanog i moždanog udara. Laneno seme mogu da koriste i dijabetičari, jer stabilizuje nivo šećera u krvi. Utvrdjeno je da je laneno seme korisno i kod prevencije nekih oblika raka, ali i kad je bolest već prisutna. Seme lana sadrži i izvesne količine B17 vitamina. Sadrži lignine koji deluju antikancerogeno. Laneno seme obiluje vlaknima i sluzi, a to je jako važno za creva, jer sprečava zatvor i preventivno deluje na zdravlje creva. Dijeta doktorke Johane Budvig se bazira na upotrebi ulja od semena lana. Lan jača imunitet, a dobar je i za kožu. Pozitivne efekte pokazuje kod artritisa, osteoporoze i ublažava tegobe u menopauzi.

Kako koristiti laneno ulje i seme u ishrani

Koristite samo kvalitetna hladno cedjena lanena ulja u ishrani. Ovo ulje ne treba koristiti za prženje hrane, nego ga dodavati u malim količinama u hranu, a najbolje u salate ili jogurt. Dovoljna je jedna kašičica dnevno. Laneno ulje je prilično kvarljivo, pa ga treba brzo iskoristiti ili kupovati manje flašice.
Mnogi ljudi ne koriste semenke lana, jer ne znaju kako da ih iskoriste u hrani. Ako pravite peciva i kolače, testu možete dodati cele semenke lana. Samlevene ili izmiksovane semenke mogu se mešati sa salatama, dodavati u čorbe i variva, te kombinovati sa jogurtom i žitaricama za doručak. Mleveno laneno seme će organizam najbolje iskoristiti. Od lanenog semena može da se pravi i čaj, koji je bogat korisnim sluzima.
Neki ljudi su alergični na laneno seme pa treba biti na oprezu.

Lan biljka

Lan raste samoniklo, ali se i uzgaja. Biljka naraste do 80 cm. Cvetovi su najčešće svetlo plavi, a listovi zeleni i sivi. Lan cveta tokom leta. Plod je čaura u kojoj se nalaze semenke. Semenke lana su svetlije smedje boje. Kada dodje vreme biljke na poljima se kose, a dragoceno seme se odvaja mlaćenjem.
Prema nekim istorijskim podacima seme lana se koristilo za dobijanje ulja i pre 6000 godina. U semenkama lana se nalazi oko 35-40% ulja. Ostatci u proizvodnji ulja se upotrebljavaju kao stočna hrana. Laneno ulje se koristi u proizvodnji sapuna, boja i lakova. Lan je osim toga značajno zastupljen u tekstilnoj industriji. Od lana se proizvodi platno, garderoba, te laneno uže, konci i konopci. Ima primenu i u proizvodnji papira, materijala za izolaciju itd. To je jedna, neverovatno korisna biljka.

Share Button

Šljiva, šljivovica i koštica kao lek

sljiva
Dobro je poznato da se šljiva koristi na različite načine u ishrani. Osim u svežem stanju, plod šljive se koristi za džem, slatko, kompot i rakiju šljivovicu. Suve šljive su veoma kvalitetan i tražen proizvod. Šljive mogu i da se zamrzavaju, pa da se iskoriste u toku zime, recimo za knedle sa šljivama. Koštice šljiva se obično bacaju, ali one su korisne i mogu se iskorititi kao sirovina za dobijanje lekovitog ulja.

Karakteristike i gajenje šljive

Šljiva je biljka iz porodice ruža. Postoji mnogo vrsta, ali najčešće kad se kaže šljiva, misli se na domaću šljivu. Sorte domaće šljive su mnogobrojne. Veruje se da je nastala ukrštanjem i selekcijom trnjine i džanarike. Drvo šljive mora da se održava da bi dalo dobre prinose. Treba da se orezuje, okopava i sprovodi redovna zaštita prskanjem. Listovi domaće šljive su zaobljeni i zeleni, a cvetovi beli. Šljiva spada u koštunice, kao i višnja, trešnja, kajsija i breskva. Prema statističkim podacima iz 2009. Godine šljiva se ubedljivo najviše gaji u Kini, a zatim u Srbiji, SAD itd.

Rakija od šljiva ili šljivovica

Rakija od šljiva ili šljivovica se dobija destilacijom komine šljive koja je fermentisala. Ova rakija ima najmanje 25 % vol alkohola. To je rakija dobijena prvom destilacijom, a prepečenica se dobija dvostrukom destilacijom i onda ima 40-45 % vol. Da bi se došlo do konačnog proizvoda potrebna je odredjena procedura.
Berba plodova se uglavnom radi ručno. Stablo šljive se trese i plodovi se uzimaju sa zemlje. Plodovi moraju da budu sasvim zreli. Šljive se potom peru da bi se odstranile nečistoće, ako ih ima. Preporučuje se odvajanje koštica od šljiva. Zatim ide postupak muljanja. Sa ovim sadržajem se pune burad, odnosno posude u kojima će se odvijati vrenje. Dodaju se kvasci i druge neophodne materije. Fermentacija traje obično 2 nedelje.
Šljivovica kao lek je dobro poznata u narodu, još od davnina. Na žalost mnogi preteruju sa pićem, a kad se preteruje, onda i lek postaje štetan. Čašica kvalitetne domaće šljivovice se još od davnina koristi za cirkulaciju i kod bolova u želudcu, te kao aperitiv pre jela, za bolje varenje hrane. Za spoljašnju upotrebu može poslužiti za dezinfekciju rana i masiranje tela kod skidanja temperature.

Ulje od koštica šljive kao lek

Svima su nam više ili manje poznati proizvodi od šljive, ali da li ste znali za hladno cedjeno ulje od koštica šljive. Koštice šljive se obično bacaju, ali to je šteta zato što sadrže B17 vitamin, koji je veoma koristan kao preventiva i u borbi protiv raka. Osim toga značajan je sadržaj E vitamina u ovom ulju. U svetu se odavno proizvodi hladno cedjeno ulje od koštica šljive, a odskora i kod nas. Osim oralno ovo ulje se može koristiti za spoljnu upotrebu i za kozmetičke preparate.

Share Button