Podbel (Tussilago farfara) je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice glavočika (Asteraceae). Ova lekovita biljka se koristi protiv kašlja, čisti pluća Nastavi sa čitanjem Podbel biljka za zaustavljanje kašalja, čišćenje pluća i lečenje astme – čaj od podbela
Rtanjski čaj ili čaj od vrijeska je čaj od biljke koja se još naziva planinski čubar, a latinski Satureja montana. Vrijesak je još naziv i za primorski čubar ili latinski Satureja hortensis, ali obe ove biljke su vrlo slične po svom sastavu i dejstvu. Hemijski sastav vrijeska se može razlikovati u zavisnosti od klime i geografskog područja na kome raste. Biljka se upotrebljava kao začin i za čaj. Rtanjski čaj je dobio naziv Nastavi sa čitanjem Rtanjski čaj od vrijeska dejstvo
Foto: Eran Finkle
Crni kim se najčešće koristi u obliku ulja. Ukoliko kupujete ulje crnog kima pažljivo pročitajte informacije na pakovanju. Trebalo bi da na flašici piše Nigella sativa. To je latinski naziv za ovu biljku i tako ćete biti sigurni da je to ono što tražite. Ulje se dobija od semenki kima, hladnim cedjenjem. Ulje mogu uzimati i zdravi i bolesni. Za zdrave je dovoljno pola kafene kašičice dnevno. Osim u obliku ulja, neki ga koriste tako što od semena kuvaju čaj, a upotrebljava se i kao začin.
Crni kim biljka
Crni kim se ubraja medju najlekovitije biljke. Prema nekim podacima, koristio se još u drevnom Egiptu i odatle potiče. Već vekovima su poznata lekovita svojstva ove biljke u Indiji, na Bliskom istoku i u oblasti Mediterana. Neki narodi su koristili seme crnog kima kao lek protiv svih bolesti. U literaturi se može naći da je još prorok Muhamed rekao, da crni kim leči sve osim smrti, a u narodu se ova fraza koristi i danas, zbog širokog spektra dejstva crnog kima na različite zdravstvene probleme.
Biljka je jednogodišnja. Naraste do 30 cm u visinu. Cvetovi su beli ili svetlo plavi. Plod je čaura ili kapsula i u njemu se nalazi mnogo crnih semenki.
Seme crnog kima je bogato sa preko 100 sastojaka. Raspolaže sa dobro izbalansiranim i raznovrsnim sastavom vitamina, minerala, proteina, kiselina. Neki od sastojaka su još misterija. I naučna ispitivanja u 20. veku su potvrdila izuzetna lekovita svojstva ove biljke. Treba razlikovati crni kim od običnog kima ili kumina. Nazivi po kojima je još poznata ova biljka su crni kumin, crno seme, kalinji i čurekot.
Šta leči crni kim
Prema nekim izvorima crni kim leči sve, ali da pokušamo da nabrojimo za šta je stvarno dobar crni kim.
Odličan je za astmu. Utvrdjeno je da upotreba crnog kumina, opušta mišiće i širi bronhije, te na taj način olakšava problem astmatičara. Ovo omogućava sastojak nigelon.
Snižava holesterol, poboljšava varenje i smanjuje kiselost organizma (previše kiseline podstiče razvoj mnogih bolesti). Za ove korisne osobine crnog kima zadužen je sastojak timocinon.
Skup raznih sastojaka u crnom kuminu omogućava antiupalna, antibakterijska i antialergijska svojstva ove biljke.
Smiruje hronični kašalj, čisti sinuse i jača pluća.
Preporučuje se i dijabetičarima.
Crni kim je poznat kao dobar za kožu, kosu, nokte i zube. Upotrebljava se kod ekcema, psorijaze, dermatitisa i akni.
Korisna je upotreba u slučaju gojaznosti, visokog pritiska i nepravilne ishrane.
Sprečava nadimanje i stimuliše rad creva.
Poboljšava cirkulaciju i leči hemoroide.
Crni kim opušta i smiruje glavobilju.
Pozitivne rezultate daje kod reume.
Sadrži antikancerogene sastojke, pa je preventivno dobar protiv raka.
Upotrebljava se za podizanje imuniteta.
Bosiljak je poreklom iz Indije. To je poznata začinska, aromatična, zeljasta i ukrasna biljka. Postoji više vrsta ove biljke. Uglavnom je jednogodišnja, ali neke sorte su i višegodišnje. Bosiljak je zelene boje, a retke su sorte sa ljubičastim listovima. Može da naraste od 30 cm pa do preko 1 m. Cvetovi su beli i grupisani. Biljka je prilično osteljiva na niske temperature. Najbolje uspeva u toplim krajevima i voli dosta sunca. Može da se gaji u bašti, pa čak i u saksiji na terasi. Bosiljak ima svoj istorijski i religijski značaj. Pravoslavna crkva ga koristi.
Bosiljak u kuhinji
Kao začin se koristi svuda u svetu, a najviše u italijanskoj kuhinji. Važnu ulogu igra i u tajvanskoj kuhinji i nekim zemljama jugoistočne Azije. Bosiljak se ponajviše upotrebljava kao svež. Najčešće se koristi na taj način što se dodaje kuvanim jelima i to u poslednjim trenutcima kuvanja, da mu se ne pokvari ukus i vrednost. Bosiljak je glavni sastojak pesto sosa, uz maslinovo ulje, beli luk i pinjole. Pesto sos spada u važan segment italijanske kuhinje.
Par dana bosiljak se može čuvati u frižideru, a duže vreme može u zamrzivaču. Prodaje se i kao sušeni bosiljak, ali sušenje mu narušava onu pravu aromu i kvalitet. U kuhinji se uglavnom upotrebljavaju listovi bosiljka, ali mogu i cvetovi.
Efikasnost bosiljka u medicini
Ajurveda poznaje i koristi bosiljak, zbog lekovitih svojstava. Već tradicionalno je u upotrebi u Indiji za lečenje astme, dijabetesa, stresa i napetosti. Ima tu odliku da opušta i umiruje organizam. Bosiljak je dobar za apetit i varenje. Negde se koristi i za lečenje akni na licu, a koristan je protiv tromboze. Eterična ulja koja se nalaze u bosiljku imaju efikasna antioksidantna, antimikrobna, antivirusna i antikancerogena svojstva.