Kako napraviti čaj od djumbira


Djumbir je više poznat kao začin, koji se dodaje raznim jelima, ali od njega može da se napravi i jako koristan čaj. Čaj od djumbira se vrlo jednostavno priprema, osvežava i veoma je zdrav. Zato, ako već niste probali, obavezno probajte napraviti čaj od djumbira, po ovom receptu.

Priprema čaja od djumbira

Kupite svež, ceo koren djumbira. Koren može da se nadje u velikim marketima. U šerpi prokuvajte vodu. Koren djumbira ogulite i iseckajte na kolutove. Kada je voda proključala stavite kriške djumbira. Treba da kuva 10-15 minuta. Posle tog vremena sklonite šerpu sa strane i poklopite. Neka odstoji još 15 minuta, a zatim procedite čaj. Čaj je najbolji kada se pije sam, bez ikakvih dodataka. Ako vam to ne odgovara, možete eventualno dodati med i limun.

Sastojci

4 šolje vode
komad korena djumbira veličine 5 cm
med i limun po želji

Zašto je koristan čaj od djumbira?

Čaj od djumbira je lek za mučninu i za poboljšanje varenja. Čaj je dobar, da u trenucima kad se loše osećate, podigne imunitet i otera nazeb, upalu grla i grip. Može se piti i pre same prehlade, a i kad ste već prehladjeni. Čaj se isto tako može piti i kad ste zdravi. Ukus je za nekog žestok, ali okrepljuje.
Neka istraživanja su pokazala da djumbir pomaže kod upale mišića, kao posledice vežbanja. Došlo se do zaključka da djumbir kontroliše zastupljenost slobodnih radikala u organizmu. Ne treba ga koristiti u toku trudnoće.

Share Button

Čaj belog sleza leči suv kašalj


Čaj od belog sleza se koristi u slučaju iritacije i upale sluzokože usta i ždrela, kao i za smirivanje suvog kašlja, koji se obično javlja kao posledica. Suv kašalj zna da bude veoma neprijatan i dugotrajan problem, pa ga treba rešavati. Beli slez ima osobinu da smiruje iritiranu sluznicu i razgradjuje neprirodan sekret koji izaziva kašljanje. Osim toga čaj od belog sleza je koristan i kod blage upale sluzokože želudca.
Kontraindikacije upotrebe čaja od belog sleza nisu zabeležene. Preporučena dnevna doza je 6 grama korena belog sleza.

Priprema čaja od belog sleza

Jednu supenu kašiku suvog korena belog sleza, prelijte sa 2 dl prokuvane i prohladjene vode. Voda ne treba da bude vruća, da bi korisni sastojci bili zastupljeni u čaju u što većoj meri. Šolju poklopite i ostavite da odstoji 2 sata. Nakon tog vremena, čaj procedite i pijte po malo, više puta na dan.

Šta treba znati o belom slezu

Beli slez je višegodišnja biljka. Koren koji se koristi od biljke iz prve godine, jeste najbolji, zato što on sadrži najviše sluzi. Osim toga koren najviše sluzi sadrži u oktobru, te ga tad i treba vaditi. Koren se vadi, obradjuje i suši, a nakon sušenja se secka. Koren ne sme da se suši na visokoj temperaturi, da se ne bi narušio kvalitet. U korenu se nalazi oko 35 % sluzi, 35% skroba, 10% saharoze, 10 % pektina itd. Lekoviti delovi biljke koji se još upotrebljavaju su list i cvet.

Share Button

Ruzmarin u ishrani


Ruzmarin je prilično rasprostranjen u ishrani kao začin. Naročito mnogo se koristi u mediteranskoj kuhinji. Upotrebljava se da upotpuni ukus raznim jelima, a ponajviše za ribu i meso. Od ruzmarina se pravi i eterično ulje, koje ima lekovita svojstva, kao i sama biljka. Eterično ulje ruzmarina dobija se od listova i cvetova.

Lekovitost ruzmarina

Lekovitost ruzmarina nije zanemarljiva. Radjene su studije, kojima se utvrdilo da redovno uzimanje ruzmarina, sprečava pojavu tromboze. Ruzmarin poboljšava cirkulaciju i dobar je za podizanje krvnog pritiska, kod osoba koje pate od niskog pritiska.
U narodnoj medicini ruzmarin je poznat kao stimulator rasta kose, te se koristi za negovanje masne i oštećene kose. Još je dobar i kod bolova u mišićima i kod spazma. Veruje se da ruzmarin poboljšava memoriju.
Ruzmarin je pokazao svojstva antioksidansa, tako da neutrališe štetne čestice, poznate kao slobodni radikali. Isto tako deluje i antimikrobno, jer uništava neke bakterije i gljivice. Odličan je za varenje.

Ruzmarin kao biljka

Ruzmarin je grmolika, zimzelena biljka. Kao začin se koriste listovi. Listovi su tanki i dugački, nalik iglicama nekog četinara.
Osim u ishrani ruzmarin se koristi i u kozmetičke svrhe. Možda ponajviše kao miris za sapune.
Grančice ruzmarina imaju još jednu namenu. Naime običaj je da se svatovi kite grančicama ruzmarina pre ceremonije venčanja.

Share Button

Višnja


Višnja spada u koštunjavo voće. Plod je mesnat, prečnika oko 2 cm, sa košticom u sredini. Mada veličina ploda zavisi i od sorte. Zreo plod je tamno crven ili bordo. Odlikuje se odredjenim stepenom kiselosti, čak i kad je sasvim zreo. Koristi se u ishrani na različite načine. Dosta se preradjuje u sok, zatim koristi se za pite, torte i kolače, te rakije i likere. Dostupna je na tržištu tokom cele godine u smrznutom stanju. Zamrzavanjem ne gubi mnogo na kvalitetu, pa se na takav način i transportuje na udaljena tržišta.
Višnja je kao biljka dosta zahvalna. Ne mora da se orezuje i nije neophodno da se sprovodi zaštita prskanjem. Sa 3 godine starosti daje prve plodove, a sa 7 godina dostiže zrelost.
Višnja je ustvari nastala ukrštanjem domaće trešnje i divljih kiselih vrsta.

Korist od višnje

Višnje nemaju mnogo kalorija, ali zato sadrže dosta vitamina i minerala. U višnjama se nalaze antocijani. To su pigmenti koji su zaslužni za boju ploda. Naročito su koncentrisani u spoljašnjem omotaču. Imaju antioksidaciona svojstva.
Redovno konzumiranje višanja doprinosi smanjenju bolova u mišićima, a dobre su protiv artritisa i sportskih povreda. Pozitivne efekte ispoljava protiv starenja, na neurološka oboljenja i protiv raka. Smirujuće deluje na nervni sistem, razdražljivost, nesanicu i glavobolju.
Višnja sadrži gvoždje, kalijum, cink, bakar i mangan. Značajan je sadržaj vitamina c u plodu višanja.

Share Button

Maslinovo ulje


Maslinovo ulje se dobija iz ploda masline. Masline se svrstavaju u voće i rastu na drveću koje najbolje uspeva u predelima sa mediteranskom i sličnom klimom. Ulja se proizvode od različitih sorti, tako da svako ulje ima svoj poseban ukus. Maslinovo ulje može da bude proizvedeno kao mešavina više sorti maslina ili samo od jedne sorte.
Kvalitet maslinovog ulja se razlikuje u zavisnosti od sorte, ali i od procesa proizvodnje. Najkvalitetnije maslinovo ulje je ekstra devičansko maslinovo ulje.

Ekstra devičansko maslinovo ulje

Ekstra devičansko ulje znači da je ulje dobijeno od matičnog voća, bez ikakvih primesa i tretmana. Znači ulje se pravi hladnim cedjenjem, od čistog voća i to kvalitetnih, zrelih i neoštećenih plodova. Od postupaka se sprovodi samo otakanje, centrifugiranje da se izvuče ulje i filtriranje. U klasifikaciji maslinovog ulja ekstra devičansko maslinovo ulje je ulje najboljeg kvaliteta i ukusa. Ovo ulje ima malo izraženu kiselost (do 0,8 grama na 100 grama) u vidu oleinske kiseline. Ekstra devičansko maslinovo ulje mora biti proizvedeno prirodnim, odnosno mehaničkim putem, bez upotrebe rastvarača. Temperatura kod proizvodnje ovog ulja mora biti do 30 stepeni celziusa, da ne bi došlo do degradacije tj. narušavanja kvalitetnog sastava ulja zbog previsoke temperature. Na 10 kg maslina dobije se oko 2 litra ulja. Da bi neko ulje bilo ekstra devičansko, ono mora da prodje proveru u laboratoriji, da bi se utvrdio sastav i procenu ovlašćenog i obučenog degustatora od strane Medjunarodnog saveta za maslinovo ulje.

Devičansko maslinovo ulje se pravi od plodova koji su jedva zreli i imaju malu kiselost (2 grama na 100 grama). Devičansko maslinovo ulje treba da ima prijatan ukus, ali se smatra defektnim.

Obično maslinovo ulje ima kiselost do 3,3 grama na 100 grama. Rafinisano je i defektno.

Čisto maslinovo ulje  je mešavina devičanskog i rafinisanog maslinovog ulja. Kiselost je 1 gram na 100 grama.

Svetlo maslinovo ulje je teško rafinisano. Loš je ukus i koristi se uglavnom za pečenje.

Maslinovo ulje može da se pravi i od komine maslina. Smatra se lošijim kvalitetom i koristi se za prženje

Lekovitost maslinovog ulja

Maslinovo ulje se u istoriji prvo koristilo kao gorivo za osvetljenje prostora i za mazanje kože. Kasnije su otkrivena i njegova lekovita svojstva u ishrani:
– pozitivan uticaj ima na srčani mišić, jer utiče na smanjenje lošeg holesterola u krvi, koji je uzročnik srčanih oboljenja
– sadrži vitamin E koji je značajan za dugovečnost i protiv stresa
– maslinovo ulje ima antikancerogeno dejstvo
– redovno konzumiranje uravnotežiće vaš krvni pritisak
– dobro je i za dijabetičare
– mogu da ga jedu i gojazne osobe, jer iako je bogato kalorijama utiče na smanjenje gojaznosti
– maslinovo ulje je korisno kod reume i osteoporoze
– koristi se od davnina za zaštitu, povećanje elastičnosti i podmladjivanje kože

Share Button

Brokoli


Smatra se da ovo povrće potiče iz Italije. Brokoli ustvari pripada porodici kupusa. Najviše liči na karfiol, samo što je on bele boje, dok je brokoli zelen.
Ovo povrće se najčešće priprema kuvanjem. Dobro se slaže uz razna jela, kao prilog ili se stavlja u čorbu. Na žalost kuvanjem se uništi većina korisnih sastojaka koji se nalaze u ovom povrću. Ako se kuva, treba ga kuvati kratko, da bi se važni sastojci zadržali u što većoj meri. Može da se jede i dobro oprano u sirovom stanju u vidu predjela ili u salatama. Jestivi deo je i cvet i stabljika.

Nutritivna vrednost

Brokoli sadrži dijetetska vlakna, vitamin C, karotenoide, malo selena i  beta karotena. Brokoli sadrži i manje poznate sastojke koji su antikancerogeni. Stručnjaci zato smatraju, da je kada se brokoli uvrsti u ishranu, smanjen rizik od dobijanja kancera.
Redovno konzumiranje doprinosi održavanju zdravlja prostate i srca.
Nutricionisti često preporučuju brokoli u ishrani, jer se smatra jednom od visokokvalitetnih namirnica.

Proizvodnja brokolija

Seje se u proleće ili jesen zavisno od sorte. Prvo u plasteniku, a posle može da se presadjue van. Razmak je 40 do 60 cm. Biljka ne voli velike vrućine i osetljiva je na neke bolesti, kao što su crna pegavost i plamenjača. Onda joj cvet potamni. Treba je zaštititi.

Share Button
error: Content is protected !!