Višnja spada u koštunjavo voće. Plod je mesnat, prečnika oko 2 cm, sa košticom u sredini. Mada veličina ploda zavisi i od sorte. Zreo plod je tamno crven ili bordo. Odlikuje se odredjenim stepenom kiselosti, čak i kad je sasvim zreo. Koristi se u ishrani na različite načine. Dosta se preradjuje u sok, zatim koristi se za pite, torte i kolače, te rakije i likere. Dostupna je na tržištu tokom cele godine u smrznutom stanju. Zamrzavanjem ne gubi mnogo na kvalitetu, pa se na takav način i transportuje na udaljena tržišta.
Višnja je kao biljka dosta zahvalna. Ne mora da se orezuje i nije neophodno da se sprovodi zaštita prskanjem. Sa 3 godine starosti daje prve plodove, a sa 7 godina dostiže zrelost.
Višnja je ustvari nastala ukrštanjem domaće trešnje i divljih kiselih vrsta.
Korist od višnje
Višnje nemaju mnogo kalorija, ali zato sadrže dosta vitamina i minerala. U višnjama se nalaze antocijani. To su pigmenti koji su zaslužni za boju ploda. Naročito su koncentrisani u spoljašnjem omotaču. Imaju antioksidaciona svojstva.
Redovno konzumiranje višanja doprinosi smanjenju bolova u mišićima, a dobre su protiv artritisa i sportskih povreda. Pozitivne efekte ispoljava protiv starenja, na neurološka oboljenja i protiv raka. Smirujuće deluje na nervni sistem, razdražljivost, nesanicu i glavobolju.
Višnja sadrži gvoždje, kalijum, cink, bakar i mangan. Značajan je sadržaj vitamina c u plodu višanja.