Mandarina je citrusno voće, koje uspeva u toplim predelima sa subtropskom i mediteranskom klimom. Biljka je osetljiva na niske temperature, a posebno na temperature ispod 0. Postoje sorte mandarine koje su otpornije, pa mogu da pežive i -10. Drvo mandarine je zimzeleno i malih dimenzija. Naraste svega oko 3 metra u visinu. Kada se oguli kora mandarine, zamiriše prostor u kome se nalazite, a još više ako koru stavite na radijator ili peć. Postoje sorte koje imaju i koje nemaju semenke, ali su podjednako ukusne. Prosečan plod je težine oko 100 grama.
Mandarina vs narandža
Mandarina je najsličnija narandži. Uglavnom je sladja od narandže i ostalih agruma. Omiljena je zbog prijatnog mirisa i ukusa. Osim toga, u odnosu na pomorandžu lakše se oguli, a ima i tanju koru. Kada se ubere mandarina ne može da opstane dugo kao pomoranža. Brže gubi svežinu i kvari se.
Gde uspeva mandarina?
Mandarina se gaji u mediteranskoj regiji (Grčka, Italija, Egipat, Turska, Maroko). Uspeva i u dolini reke Neretve. Ipak najviše se proizvodi u Kini, Indiji i Japanu. Inače poreklo mandarine se veže za jugoistočnu Aziju.
Značaj i vrednost mandarine
Mandarina je dobar izvor c vitamina, a to joj pridaje veliki značaj u zimskom periodu, kada su grip i prehlade naročito aktuelne. Količina vitamina c je čak i veća u mandarini nego u drugim agrumima. Od minerala ima dosta kalijuma, kalcijuma, fosfora i gvoždja. Sadrži i dijetetska vlakna i dobar je antioksidans. Energetska vrednost prosečnog ploda mandarine je 80 kcal.
Upotreba mandarine
Najviše se jede u svežem stanju. Može sa drugim voćem da se meša u voćnim salatama. Retko se koristi za sok. Ponekad se mandarina stavlja u kolače i torte.
Mandarinina kora se upotrebljava za proizvodnju esencijalnog ulja, kojim se boje žvake, bombone, gazirana pića, sladoledi itd.
