Komorač raste u divljini i uzgaja se. Poreklom je iz južne Evrope. Svi delovi biljke su lekoviti. Naraste do 2 metra u visinu. To je dvogodišnja ili višegodišnja biljka. Koren je beo, krupan i mesnat. Stabljika je razgranata. Plod ima dve semenke. Komorač izgleda tako, da ima dosta sličnosti sa mirodjijom i anisom. Krupniji je od mirodjije. Ukus mu je sladak i prilično je aromatičan, kao kod anisa. Komorač je začinska, industrijska, medonosna i lekovita biljka. Drugi nazivi za ovu biljku su morač, divlja mirodjija, slatka mirodjija, slatki aniš, slatki kopar, anason itd. Evo čemu sve služi komorač:
Komorač kao začin u kulinarstvu
Komorač se stavlja u supe i poneki sos, a naročito se kombinuje sa ribom i morskim specijalitetima. Koristi se kao začin koji se dodaje pecivu, hlebu i kolačima. Može se stavljavljati kao začin u zimnicu. Redovan je sastojak u italijanskoj i indiskoj kuhinji.
Komorač kao sirovina u industriji
Komorač se koristi kao u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji. Upotrebljava se kao sirovina u proizvodnji nekih alkoholnih pića. Alkoholna pića u kojima je komorač bitan sastojak su uzo, mastika, anasolija, absint i pastis.
Eterična ulja koja se proizvode od komorača koriste se u farmaceutskoj industriji za proizvodnju sapuna i parfema.
Lekovita svojstva komorača
Upotreba morača u medicini i narodnoj medicini je višestruka. Koristi se za poboljšanje laktacije, kod malokrvnosti, za lečenje želudca i creva, poboljšanje apetita. Dobar je za disajne organe i bubrege. Čaj od komorača je koristan za vid i umorne oči.