Dobro je poznato da se šljiva koristi na različite načine u ishrani. Osim u svežem stanju, plod šljive se koristi za džem, slatko, kompot i rakiju šljivovicu. Sveže šljive treba jesti redovno kad je sezona, jer odlično regulišu probavu i pražnjenje creva, što je od izuzetnog značaja za čovekovo zdravlje. Kada nema svežih šljiva dobre su i sušene, koje imaju slično dejstvo. Suve šljive su veoma kvalitetan i tražen proizvod. Šljive mogu i da se zamrzavaju, pa da se iskoriste u toku zime, recimo za knedle sa šljivama. Koštice šljiva se obično bacaju, ali one su korisne i mogu se iskorititi kao sirovina za dobijanje lekovitog ulja. Mnogi smatraju da je čašica domaće rakije šljive na dan kao lek.
Karakteristike i gajenje šljive
Šljiva je biljka iz porodice ruža. Postoji mnogo vrsta, ali najčešće kad se kaže šljiva, misli se na domaću šljivu. Sorte domaće šljive su mnogobrojne. Veruje se da je nastala ukrštanjem i selekcijom trnjine i džanarike. Drvo šljive mora da se održava da bi dalo dobre prinose. Treba da se orezuje, okopava i sprovodi redovna zaštita prskanjem. Listovi domaće šljive su zaobljeni i zeleni, a cvetovi beli. Šljiva spada u koštunice, kao i višnja, trešnja, kajsija i breskva. Prema statističkim podacima iz 2009. Godine šljiva se ubedljivo najviše gaji u Kini, a zatim u Srbiji, SAD itd.
Rakija od šljiva ili šljivovica
Rakija od šljiva ili šljivovica se dobija destilacijom komine šljive koja je fermentisala. Ova rakija ima najmanje 25 % vol alkohola. To je rakija dobijena prvom destilacijom, a prepečenica se dobija dvostrukom destilacijom i onda ima 40-45 % vol. Da bi se došlo do konačnog proizvoda potrebna je odredjena procedura.
Berba plodova se uglavnom radi ručno. Stablo šljive se trese i plodovi se uzimaju sa zemlje. Plodovi moraju da budu sasvim zreli. Šljive se potom peru da bi se odstranile nečistoće, ako ih ima. Preporučuje se odvajanje koštica od šljiva. Zatim ide postupak muljanja. Sa ovim sadržajem se pune burad, odnosno posude u kojima će se odvijati vrenje. Dodaju se kvasci i druge neophodne materije. Fermentacija traje obično 2 nedelje.
Šljivovica kao lek je dobro poznata u narodu, još od davnina. Na žalost mnogi preteruju sa pićem, a kad se preteruje, onda i lek postaje štetan. Čašica kvalitetne domaće šljivovice se još od davnina koristi za cirkulaciju i kod bolova u želudcu, te kao aperitiv pre jela, za bolje varenje hrane. Za spoljašnju upotrebu može poslužiti za dezinfekciju rana i masiranje tela kod skidanja temperature.
Ulje od koštica šljive kao lek
Svima su nam više ili manje poznati proizvodi od šljive, ali da li ste znali za hladno cedjeno ulje od koštica šljive. Koštice šljive se obično bacaju, ali to je šteta zato što sadrže B17 vitamin, koji je veoma koristan kao preventiva i u borbi protiv raka. Osim toga značajan je sadržaj E vitamina u ovom ulju. U svetu se odavno proizvodi hladno cedjeno ulje od koštica šljive, a odskora i kod nas. Osim oralno ovo ulje se može koristiti za spoljnu upotrebu i za kozmetičke preparate.