Šta su pinjoli cena, gde kupiti i kako se koriste

Verovatno ste čuli za pinjole, a da li znate šta su pinjoli? Jestive semenke zimzelenog drveta, latinskog naziva Pinus pinea iz porodice borova, nazivaju se pinjoli Nastavi sa čitanjem Šta su pinjoli cena, gde kupiti i kako se koriste

Share Button

Aronija

                                                                                                        foto wlcutler

Aronija je sitno bobičasto voće koje raste u divljini, ali se sve više i uzgaja. Razlog su izuzetna lekovita i nutritivna svojstva. Poreklom je iz Severne Amerike, iako ima naziv sibirska borovnica. I baš tako, ove bobice aronije najviše liče na borovnicu. Raste i u Sibiru, jer joj ne smetaju niske temperature. Omiljena je hrana ptica. Ptice preko izmeta raznose seme aronije. U divljini su joj stanište listopadne šume. Aronija je jako zdrava i pre svega moćan antioksidans. Ukus ploda je kiselkast, gorak i opor (slično kao i kod borovnice). Redje se jede sveža, već se od aronije pravi sok ili se na druge načine koristi u ishrani.

Opis biljke

Aronija spada u porodicu ruža. Razmnožava se generativno tj. iz semena, a najbolje vegetativno, kulturom tkiva ili deljenjem busena. Može da se kalemi. Biljka raste u obliku grma. Dostiže visinu 2,5 metra. Listovi su zeleni ili crveni, ovalni i nazubljeni. Listovi se mogu uporediti sa listovima višnje. Cvetovi su divni beli, koji se razvijaju takoreći u buketima. To je listopadna biljka. Prvo se s proleća razvijaju listovi, a krajem aprila i prvi cvetovi.  Plod je bobica zelene, crvenkaste i na kraju kad je potpuno zreo tamnoplave, ljubičaste i gotovo crne boje. Plod je zreo u avgustu, ali može da se bere i kasnije. Nema košticu nego sitne semenke.

aronija

Uzgoj aronije

Sadi se u jesen, najbolje u novembru. Kad je posadite obavezno je zalijte i lako će se primiti. Dobro uspeva i jednostavno se održava. Obično se sade dvogodišnje ili jednogodišnje biljke, a već u trećoj godini biljka daje plodove. Ako se redovno održava može da daje dobre prinose. Najvažnije je da se okopava i zaleva. Sa navodnjavanjem prinosi u desetoj godini mogu biti 10 kilograma po grmu aronije. I narednih godina možete očekivati takve prinose. S vremena na vreme potrebno je orezivanje. Sjajno je to što je aronija otporna na bolesti i štetočine i ne mora da se prska. To je prava kultura, zahvalna za organsku proizvodnju. Biljka sporo raste i ne ide mnogo u visinu, pa se plodovi mogu brati sa zemlje. Drvo aronije je dosta tvrdo, a sama biljka može da se upotrebljava i kao ukrasna, za živu ogradu. Može da se orezuje i prilagodjava potrebi. Boje listova u jesen su veoma živopisne.

Upotreba aronije

Ponajviše se plodovi koriste za pravljenje soka. Od 1 kg aronije može se dobiti 0,5-0,6 l soka. Sušeni plodovi i listovi se upotrebljavaju za čaj od aronije. Čaj krepi, a priprema se slično kao čaj od šipka.
Od aronije se još može praviti i džem, slatko i alkohona pića. Negde se od aronije pravi vino, rakija i liker.
Sveži plodovi se upotrebljavaju u sklopu voćnih salata i poslastica.

Lekovitost aronije

Aronija je tako zdrava, jer ima jako visok sadržaj antocijana. Može se reći da aronija sadrži najviše antocijana od svih namirnica koje se koriste u ishrani. Antocijani su pigmenti plave, ljubičaste i crvene boje. To su jaki antioksidansi. Time su konzumenti aronije zaštićeniji od štetnih elemenata iz spoljašnje sredine. Pored toga aronija je koristan izvor vitamina i minerala.
Delotvornost aronije se odlično pokazala kod različitih zdravstvenih nedaća, od najtežih bolesti do problema sa telesnom težinom. Prema novijim istraživanjima aronija je dobra kod dijabetesa, povišenog holesterola i triglicerida, pa čak i za obolele od raka.
Aronija popravlja krvnu sliku, poboljšava cirkulaciju i reguliše pritisak. Dobra je za imunitet i čišćenje organizma. Održava vitalnost organizma i dobar vid.

 

Share Button

Brokoli


Smatra se da ovo povrće potiče iz Italije. Brokoli ustvari pripada porodici kupusa. Najviše liči na karfiol, samo što je on bele boje, dok je brokoli zelen.
Ovo povrće se najčešće priprema kuvanjem. Dobro se slaže uz razna jela, kao prilog ili se stavlja u čorbu. Na žalost kuvanjem se uništi većina korisnih sastojaka koji se nalaze u ovom povrću. Ako se kuva, treba ga kuvati kratko, da bi se važni sastojci zadržali u što većoj meri. Može da se jede i dobro oprano u sirovom stanju u vidu predjela ili u salatama. Jestivi deo je i cvet i stabljika.

Nutritivna vrednost

Brokoli sadrži dijetetska vlakna, vitamin C, karotenoide, malo selena i  beta karotena. Brokoli sadrži i manje poznate sastojke koji su antikancerogeni. Stručnjaci zato smatraju, da je kada se brokoli uvrsti u ishranu, smanjen rizik od dobijanja kancera.
Redovno konzumiranje doprinosi održavanju zdravlja prostate i srca.
Nutricionisti često preporučuju brokoli u ishrani, jer se smatra jednom od visokokvalitetnih namirnica.

Proizvodnja brokolija

Seje se u proleće ili jesen zavisno od sorte. Prvo u plasteniku, a posle može da se presadjue van. Razmak je 40 do 60 cm. Biljka ne voli velike vrućine i osetljiva je na neke bolesti, kao što su crna pegavost i plamenjača. Onda joj cvet potamni. Treba je zaštititi.

Share Button