Afrička šljiva drvo lekovite kore

Pigeum_malaAfrička šljiva je zimzeleno drvo lekovite kore. Poreklo i stanište je Afrika i Madagaskar. Stablo može da dostigne visinu i do 25 metara. Afrička šljiva raste u tropskim šumama na nadrmorskoj visini preko 1000 m. Plod je crven ili smedj, ali je dosta gorak i nije omiljen u ljudskoj ishrani. Jedu ga majmuni i druge životinje. Tako se raznosi seme i nove biljke niču u divljini. Afrička šljiva je još poznata pod nazivom pigeum, a latinski Prunus Africana, Pygeum Africanum. Nastavi sa čitanjem Afrička šljiva drvo lekovite kore

Share Button

Badem za zdravu kožu

badem
Drvo badema može da naraste do 10 m visine. To je listopadno drvo. Nakon tri godine posle sadnje počinje da daje plodove, a nakon 6 godina dostiže maksimalne prinose. Listovi su zelenkasti, do ljubičasto crvenkasti. Cvetovi su obično beli, a mogu da idu do roze nijanse. Badem cveta u proleće, a plod je zreo u jesen. Spada u jezgrasto voće, kao orah i lešnik.

Upotreba badema

Negde se koristi zelen, negde zreo. Može da se peče i blanšira. Badem se često gricka samostalno, kao sirov ili pečen. Osim toga koristi se kao dodatak mnogim jelima. U upotrebi je bademovo ulje i bademovo mleko. Badem je sastavni deo marcipana, nugat krema, kolača i peciva. Negde se koristi i bademovo brašno. U kulinarstvu mu je veoma česta upotreba. Badem je prisutan u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji.

Korisni sastojci iz badema

Badem je važan izvor E vitamina. Značajan je sadržaj i vitamina B kompleksa. Sadrži ugljene hidrate, belančevine, dijetetska vlakna. Bademi sadrže i polifenole. Značajan su izvor ulja i to omega 6 i omega 9 masnih kiselina. Bogat je mineralima, a grickanjem možete obezbediti dnevne potrebe za kalcijumom.

Lekovita svojstva badema

Smatra se da badem dobro utiče na ten. Bademovo ulje je korisno za zdravu kožu. Može da omekša kožu. Koristi se kod masaža u terapeutske svrhe. Potencijalno je antikancerogen, iako su naučna istraživanja na tu temu, još aktuelna. Istraživanja su pokazala da redovno uzimanje badema može da smanji nivo holesterola u krvi. Badem je preventivno dobar za srce. Kao nekih ljudi bademi mogu izazvati alergiju. Badem povoljno utiče na potenciju.U narodnoj medicini čaj od ljuske badema pomaže kod infekcije mokraćnih puteva.

Share Button

Lešnik štiti srce i krvne sudove

Leska1
Lešnik je blagotvoran za čovekov organizam. U plodu se nalaze pojedini sastojci koji štite srce i krvne sudove. Ako se redovno konzumira može da snizi pritisak. Lešnik je dobar antioksidans. Lešnici su u energetskom smislu veoma vredna namirnica, pa se preporučuju sportistima i mladima. I starijima su korisni kao preventiva od srčanog udara, za vitalnost i potenciju.
Kada se razbije ljuska, koja štiti plod, na samom jezgru se nalazi tanki smedji omotač koji sadrži korisne polifenole. Jezgro sadrži 60-70% masnoće, a to su uglavnom nezasićene masne kiseline, inače veoma poželjne u ishrani. Osim toga u plodu ima belančevina, ugljenih hidrata, vitamina i minerala. Od vitamina najviše su zastupljeni B (posebno B5, B6, folna kiselina), A i E, a od minerala kalijum, kalcijum, magnezijum, fosfor, gvoždje, mangan, selen, cink.

Upotreba lešnika

Lešnik je korisno grickati u svežem stanju. Veoma je zastupljen u kulinarstvu. Neke poslastice su nezamislive bez lešnika. Redovan je sastojak mnogih torti i kolača. U konditorskoj industriji se koristi ponajviše. Lešnici daju poseban kvalitet mlečnim čokoladama i kremovima.
Lešnik se koristi i u farmaceutskoj industriji. Ulje koje se dobija od lešnika se primenjuje kod masaže, a ima ga i u kozmetičkim preparatima za zaštitu od sunca.
U kineskoj medicini poznat je kao lek za potenciju, kao i ostalo jezgrasto voće.
U narodnoj medicini čaj od ljuske ili neljuštenog lešnika se koristi u lečenju urinarnih bakterijskih infekcija, stomačnih problema i hemoroida. Osim toga prave se obloge od ovog čaja, a stavljaju se na rane i proširene vene na nogama.

Share Button

Peršun kao začin povrće i lek

persun
Peršun se koristio još u doba starih Grka i Rimljana. Danas se u ishrani koristi i podzemni i nadzemni deo, dakle koren, listovi i seme. Peršun svrstavaju u povrće, ali i začine i lekovite biljke.

Peršun u kuhinji

U kuhinji je peršun nezaobilazna namirnica. Koristi se u supama, čorbama, varivima, salatama i raznim drugim jelima. Listovi su omiljeni kao začin, zbog prijatnog mirisa, ukusa i dekorativne zelene boje.
Ono što treba da znate je, da su listovi peršuna najbolji u svežem stanju. Kad se stavljaju u supu, treba ih stavljati na kraju, da vredni sastojci ne bi isparili. Listovi su dakle najbolji sveži, a mogu i da se zamrznu, dok se sušenje ne preporučuje.

Peršun otklanja neprijatan zadah

Grickanje svežih listova peršuna otkloniće neprijatan zadah iz usta. I pre nego što su počele da se proizvode žvakaće gume u prirodi su postojale, a i danas postoje biljke koje će osvežiti vaš dah. Peršun je jedan od prirodnih osveživača daha.

Prava vrednost peršuna

Osim što poboljšava ukus hrane, peršun sadrži vredne sastojke. S pravom se može reći da je to i visokovredna i lekovita biljka. Sveži listovi su izuzetan izvor C vitamina. Sadrži dobre količine vitamina A i B (naročito B12 i folnu kiselinu), a od minerala gvoždje, kalcijum, magnezijum itd. Apiol i misticin su veoma značajni sastojci koji pospešuju izmokravanje i sprečavaju urinarne infekcije.

Šta kaže narodna medicina o peršunu

Peršun je lek za bubrege. Pospešuje izmokravanje. Upotrebom čaja od peršuna može se izbaciti kamen iz bubrega. Ipak sa ovim se nije šaliti i treba biti jako oprezan. Sve raditi uz savet lekara.
Peršun je još dobar kod dijabetesa, upale oka, groznice i za potenciju. Poboljšava cirkulaciju i čisti krv.

Share Button