Sirova hrana recepti jelovnik iskustva kao lek

presna hranaSirova hrana predstavlja nekuvanu, neobrađenu hranu, za koju često kažemo presna hrana ili živa. Ljudi koji su prešli na sirovu hranu, recepte i jelovnik dobro znaju i veruju da je ona zdravija ili su bili bolesni, pa im je sirova hrana kao lek pomogla da ozdrave i da se bolje osećaju. Postoje razne varijacije sirove ishrane (i meso se može jesti sirovo) u zavisnosti od životnog stila, filozofije i željenog cilja, ali obično se radi o raw veganima ili vegeterijancima. Oni koji se sirovo hrane imaju svoj jelovnik, preferiraju hranu koja nije termički obrađena ili je obrađena na niskim temperaturama do 49 stepeni, nije pasterizovana i homogenizovana, a proizvedena bez pesticida, veštačkih đubriva i aditiva. Danas postoji dosta promotera sirove ishrane. Njihov stav je da su sve namirnice, koje su industriski obrađene , upakovane, te izložene na rafovima prodavnica, na neki način degradirane i čak štetne za zdravlje.

Sirova hrana jelovnik

Sirova ishrana je ustvari mnogo jednostavnija nego što mnogi misle. Jelovnik obuhvata upotrebu svežeg voća i povrća, orašastih plodova, semenki, klica, žitarica i mahunarki. Rav vegani koriste samo biljne namirnice, koje smeju biti zagrevane na 40-49 C. Stav je da sve preko toga utiče da hrana izgubi na hranjivoj vrednosti i prirodne enzime koji su važni. Sirova hrana je izuzetno bogata enzimima. Neki promovišu upotrebu sokovnika, blendera i dehidratora kao zgodnih pomagala da se pripremaju sokovi i drugi recepti, ali ima i onih koji isključuju upotrebu ovih aparata, nego preferiraju celovite plodove. Rav vegeterijanci sem već pobrojanih namirnica koriste još mlečne proizvode, jaja i med.
Ono o čemu svako ko se ovako hrani treba da povede računa jeste, da je ovo hrana siromašna mastima, koje su u određenoj meri neophodne organizmu. Semenke i orašasti plodovi zadovoljavaju donekle potrebe za masnoćom, ako se redovno uzimaju, a ne bi bilo loše ponekad uzeti i koju kašiku hladno ceđenog ulja.
Ova hrana je isto tako siromašna proteinima. Ima nešto proteina biljnog porekla, ali to nije isto. B12 vitamin je praktično nemoguće u dovoljnoj meri naći samo u namirnicama biljnog porekla.
Vitamin D je isto deficitaran u ovakvoj ishrani, ali on se može nadoknaditi na drugi način, a o tome smo već pisali ovde.

Prednosti sirove hrane

– ćišćenje organizma
– poboljšano varenje
– smanjen rizik od malignih oboljenja (sirovo povrće se koristi i kao lek za rak)
– reguliše pritisak i holesterol
– smanjen rizik od srčanog i moždanog udara
– regulisanje telesne težine za gojazne

Rizici sirove ishrane

– rizik od trovanja hranom (termička obrada hrane je jedna vrsta konzervisanja, čime se sprečava razvoj bakterija koje mogu biti opasne po zdravlje).
– sirova hrana treba da bude sveža hrana da bi se izbegla plesan, bakterije i time rizici po zdravlje
– neke namirnice biljnog porekla ne treba jesti u svežem stanju, jer mogu biti toksične (uzmimo primer spanaća ili boranije)
– rizik od anemije (ukoliko se u ishrani ne koriste namirnice životinjskog porekla, naročito meso, izvestan je nedostatak proteina, B12 vitamina i gvožđa)
– neka istraživanja su pokazala da je sirova vegeterijanska ishrana, povezana sa smanjenom gustinom kostiju, što može biti u vezi sa nedostatkom vitamina D.
– ako se jede sirovo meso, to može biti riskantno zbog trihineloze i drugih parazita i bakterija

Na kraju treba reći da je dosta ljudi počelo da koristi sirovu biljnu hranu kao lek, tek kad su se razboleli i da oni svedoče o tome kakva su njihova iskustva. Neki tvrde da su izlečili i ’’neizlečive bolesti’’ upotrebom sirove hrane.

Share Button
loading...

4 mišljenja na „Sirova hrana recepti jelovnik iskustva kao lek“

  1. Tekst, za tekstom na ovu temu, od strane ljudi koji su mozda samo zagrebali povrsinu i informisali se o ovom nacinu ishrane. Nemojte pisati tekstove samo da biste napisali tekstove. Zar ne mislite da cete mozda ovim tekstom odbiti odredjeni broj ljudi od ove ishrane, zbog par totalnih gluposti koje su izjavljene u tekstu, i na taj nacin mozda im uskratiti mnogo toga pozitivnog? Mozda, nagadjam, ali moguce je?!
    Kada ce blogovi ovog tipa shvatiti da pisanje tekstova ove tematike, nosi i poprilicnu dozu (doduse moralne) odgovornosti. Ili detaljnije istrazite principe veganske presne ishrane.

    Inace sta je to malo proteina? Koja je to doza na dnevnom nivou?
    Mozda informacija da je najzapazeniji rast koji je ljudskom rodu poznat se desava kod beba koje su na majcinom mleku, u kom se nalazi samo 6% proteina? 10% kalorija na dnevnom nivou od proteina je maksimalna doza koja je potrebna coveku.

    I kako je to meso izvor proteina? Meso je izvor masti, mislim ako uzmemo u obzir procenat masti koji poseduje u odnosu na protein. Ali da, mi samo vidimo protein u mesu i onda kao meso je protein.

    Budite toliko odgovorni, pa objavite ovaj komentar, razlicita misljenja su i vise nego dovoljna. Ako Vam je u interesu zdravlje ljudi, onda dozvolite ljudima da cuju razlicita misljenja, i sami donesu zakljucak.

    1. Komentar vam je prihvaćen, iako je poprilično uvredljiv. Ubuduće sigurno neću prihvatati takve kometare. Članak je napisan sa potpuno neutralnog stanovišta (ni za, ni protiv), prema tome ne znam zašto bi neko odustao od ove ili one ishrane zbog mog članka. Ne mislite valjda da je samo promoterima sirove hrane dozvoljeno da pišu tekstove na ovu temu ili da vas treba da pitam za dozvolu o čemu ću da pišem. Treba objektivno sagledati neke koristi koje takva ishrana donosi, ali i probleme sa kojima se susreću korisnici.
      Proteini biljnog i životinjskog porekla nisu isti. Gvožđe se bolje usvaja iz namirnica animalnog porekla, ajde to bi nekako i moglo da se nadoknađuje sa koprivom, kupinom i drugim biljnim izvorima. A šta ćemo sa B12? Evo sa wikipedia: Izvori vitamina B12 su proizvodi životinjskog porekla jetra, bubrezi, srce, mišići, govedina i svinjetina. Solidni izvori su riba i jaja. A gde je B12 u namirnicama biljnog porekla? Nema ga čak ni u soji, koja je bolji izvor proteina od mesa, ali to nisu isti proteini. Da li se razumemo? Možda vi mislite da B12 nije potreban čoveku. Ja samo pišem o nekim objektivnim problemima, a dobronameran komentar je uvek dobro došao.

      1. Pocev od proteina, ljudi su u zabludi prvenstveno vezano za kolicinu koja je coveku potrebna na dnevnom nivou, a zatim i o „kvalitetu“ (da se tako jednostavno izrazim) proteina koji ljudski organizam dobija od namirnica biljnog porekla. O kolicini necu ni da raspravljam, jer je toliko napumpana prica o proteinima od strane industrije, i toga koliko su nam potrebni u ogromnoj meri, da me je sramota sto ljudi i dalje ne vide propagandu. Ista prica je i sa dnevnom dozom kalcijuma (koja je naravno propagirana od mlecne industrije). Uzmimo samo za primer jedan od najrelevantnijih sajtova za pracenje dnevnog unosa mikro i makronutrijenata (cronometar). Po njihovoj default postavci ono sto veoma retko zadovoljim je unos proteina, kalcijum, natrijum, sto je totalna glupost. Sve te postavke, istrazivanja i preporuke su sastavljene uzimajuci u obzir SAD ishranu (standard american diet) i propagandu industrije, plasenje ljudi da ako ne jedu meso, ako konzumiraju mlecne proizvode i slicno da nece moci da funcionisu.
        B12 je samo jos jedna od zabluda. Ja licno ne uzimam nikakve suplemente, iako apsolutno nisam protiv uzimanja istih. Redovno vadim krvnu sliku, i nikada nisam imao problem sa b12. Takodje ni sa vitaminom D koji navodno isto mozemo naci u namirnicama zivotinjskog porekla, a zaboravljamo na sunce. Vitamin b12 nije nesto sto proizvode zivotinje, vec ga one zadrzavaju u organizmu upravo konzumirajuci biljke, prvenstveno zelene biljke. Na isti taj nacin ga mozemo i mi unositi. Ne toliko retko se desava da ljudi koji koriste zivotinjsko meso imaju problem sa nedostatkom vitamina b12, cudno?! Naravno da nije. Usled lose crevne flore, neredovne stolice, zatrovanosti organizma, guste i toksicne krvi usled unosa ogromne kolicine masti (koja ne treba da prelazi 10% od dnevnog unosa kalorija) dolazi upravo do ovakvog epiloga.
        Meso i mlecni proizvodi, naucno dokazano zacepljuju organizam, podizu nivo holesterola i smanjuju viskoznost krvi. Smanjena viskoznost krvi usled velike kolicine masti u istoj onemogucava pankreasu da radi svoj posao i luci insulin u meri u kojoj je potrebno. Doza glukoze (koja je izvor energije svake jedinice tela) raste, dolazi do oboljenja kao sto je dijabetes, a usled loseg rada pankreasa, samim tim i jetre, koja mora dodatno da preciscava sve sto inace ne bi trebala dolazi do oboljenja mnogih drugih organa (vremenski period je relevantan). Unosili ove ili one kolicine masti, proteina, slozenih ili prostih ugljenih hidrata, na kraju se to sve mora pretvoriti u proste secere (glukozu) koju nas organizam koristi kao energiju. Ako unesete protein zivotinjskog porekla, pritom ga unesete u enormnoj meri kao sto ga vecina ljudi unosi, taj sav protein nece biti razlozen, ujedno potrosena mnogo vec kolicina energije.

        Rizici koje ste napisali su smesni.
        Termicka obrada zbog razvoja bakterija? o cemu pricate?! Da li ste svesni koju kolicinu parazita mozete prinaci u jednom parcetu mesa? Procitajte samo sta je to stocna hrana/brasno, kojom se hrani stoka?! I koje temperature su potrebna da se ubiju odredjene bakterije i paraziti. Riba, enorman broj parazita i bakterija.

        Spanac toksican? Jedan ga svakodnevno, i to cesce jedem ovaj koji ne znam da li je organske proizvodnje? Nista mi ne fali. Zasto?! Zato sto je vremenom moj organizam dosao u stadijum, upravo sirovom ishranom zanovanom iskljucivo na namirnicama biljnog porekla, da se lagano izbori sa unosom bilo kakvih toksicnih supstanci (naravno da je preporucljivo konzumirati voce i porvce organske proizvodnje prvenstveno zbog vece kolicine nutritijenata koje sadrzi).
        Anemija? Sok od cvekle, prirodna transfuzija krvi. Svako ko ima problem sa anemijom neka proba da pije prirodno cedjen sok od cvekle i sargarepe par dana, moze cak samo i to piti nista drugo ni ne jesti, pa neka uradi krvnu sliku (nisam doktor, govorim iz licnog iskustva i iskustva drugih, uzmite to u obzir!!!!)
        Dalje ste pomenuli soju, to ne jedem niti preporucujem ikome da konzumira.

        Tekst nimalo nije objektivan, vec je zasnovan na neobuhvatnim cinjenicama koje ste sakupili, gde se jasno vidi da ste upuceniji o vecine ljudi, ali je ta obavestenost zasnovana na propagandnim tekstovima ili tekstovima pisanim od strane ljudi cija je obraznovanost i iskustvo na tom polju mizerna.

        Ne zelim nikoga da ubedim u ovo ili ono. Moj cilj je prvenstveno da ljudima koji citaju ovakve tekstove (pa cak i komentare mog tipa), skrenem paznju na to da edukovajuci se na ovaj nacin pristupe citavom procesu kao „istrazivacu“ i svaku informaciju uzmi sa dobrom dozom skepticnosti, a ne da budu „studenti“ koji slusaju i na taj nacin usvajaju informacije kao verodostojne! Dakle istrzujte do onog momenta dok ne budete sigurni u nesto, pa i tada ostavite odredjenu dozu skepticizma, jer mozda postoji nesto jos pored toga da ne znate, a niste ni svesni.
        Vekovima unazad smo mislili da je zemlja ravna ploca i bili ubedjeni u to, tako i sa ovim.

        1. Ne znam zašto vi mislite da neko ko jede namirnice životinjskog porekla unosi previše proteina i masnoće. I otkud vi uopšte znate za nekog ko se hrani raznovrsno, koliko unosi namirnica biljnog, a koliko životinjskog porekla. Vi kao da se u vašem opširnom izlaganju obraćate nekom ko jede meso, a ne jede voće i povrće. Dobro možda ima i takvih i ja se slažem da to nije dobro. Sve to što vi jedete jedem i ja isto, samo što ja jedem još ponešto. Raznovrsna ishrana nije mana, nego prednost. Zašto se potpuno odreći bataka, jajeta, ribe, maslaca ili kvalitetnog hladno ceđenog ulja, normalno u razumnim količinama. I zašto postavljati stvari na taj način ili ili. Vi sugerišete ljudima da je raznovrsna ishrana loš izbor, a to je suprotno mišljenju svakog nutricioniste (nutricionista je onaj ko je završio školu da daje ljudima savete po pitanju ishrane).
          Onima koji se hrane kao vi svakako bi preporučio dodatke ishrani vitamin D i B12. To što vi mislite da je B12 u zelenom lisnatom povrću, to je folna kiselina, a to nije isto. Naravno da ima ljudi koji jedu meso, a ipak imaju nedostatak B vitamina, recimo alkoholičari. Vitamin D je itekako bitan i ne zaboravljamo sunce, naprotiv, pisali smo o tome http://www.lekovitebiljke.com/saveti/vitamin-d-u-hrani-manjak-nedostatak
          O soku od cvekle, kao i o mnogim drugim sokovima sam isto pisao na ovom sajtu, pa svako ko želi može da se informiše. Sok od cvekle je odličan za čišćenje krvi, jetre i ima brojne prednosti, ali nije baš idealno rešenje za anemiju. Gvožđe i hemoglobin ćete mnogo efikasnije podići sa sokom od koprive, koji se isto može praviti na sokovnik i sa kupinama. Ja to govorim iz ličnog iskustva i iskustva drugih. Evo i primera: 1.Trudnica uzima mesec dana sok od cvekle svaki dan, a gvožđe i hemoglobin posle analiza stoje podjednako loše
          2. Trudnica uzima mesec dana kupine svaki dan, gvožđe i hemoglobin posle analiza se značajno popravili

          Zašto ne sirov spanać, pa zato što sadrži oksalnu kiselinu, koja se kuvanjem gubi. Čak i kad se skuva treba ga pojesti odmah ili baciti. Nije ni čudo što ga obično prave sa mlekom. Mleko je protivotrov. Spanać je posebna priča, ali ne jedem svež ni karfiol, boraniju, grašak, pasulj. A zašto bih se odrekao tih namirnica. Skuvaću ih.
          Naukom se došlo do toga da je zemlja okrugla, a nauka kaže i da se treba hraniti raznovrsno. Prema tome vaša poređenja su neumesna.
          Vi sve vreme pričate samo o sirovoj biljnoj hrani, kojom se vi hranite, a članak je o sirovoj hrani. Kada kažem termička obrada zbog razvoja bakterija, tu pre svega i mislim na lako kvarljive namirnice kao što su jaja, mleko i riba. To bi trebalo da jedu vegeterijanci ili su raw vegeterijanci samo teoretska kategorija.

          I na kraju postavlja se pitanje šta vi sa promovisanjem takve ishrane želite postići? Da produžite ljudima životni vek? Da budu zdraviji? Imam ja dedu koji ima 93. godine. Svako jutro za doručak jede hleb udrobljen u mleko, onako postarinski. Jede sve, čak za praznike popije i čašicu vina. Šali se, pozitivan, vedrog duha.
          Dakle, ishrana jeste bitna, ali ljudi umiru prerano i zbog drugih stvari. Nekretanje, zagađenje, genetika, psiha…

Ostavite odgovor