Cvekla čisti krv


Upotreba cvekle

Cvekla nam je dostupna veći deo godine. Najbolja je mlada cvekla. To je pravo bogatsvo vitamina, minerala i vlakana. Cvekla spada u niskokalorične namirnice. Možemo je konzumirati u svežem stanju. Ponajviše se koristi za salate i to sveže rendana ili kuvana, pa i pečena u rerni. Ako se peče ili kuva delimično gubi na vrednosti, ali ne mnogo. Cvekla se i konzerviše.
Najbolje iskorišteni sastojci iz cvekle su, kada se pravi prirodan sok od cvekle. Sama cvekla bi bila dosta žestoka za sok, pa se obično dodaju jabuka, šargarepa itd. Može se razblažiti i sa vodom, jer je 100% cveklin sok pretežak za želudac.
Kod ovog povrća koristi se koren, ali i listovi cvekle su jestivi, iako ih mnogi odstranjuju. Na isti način kako pripremate spanać ili blitvu možete pripremiti i listove cvekle.

Korisni sastojci

Od vitamina cvekla je bogata sa vitaminima B komplesa, a ponajviše sa folnom kiselinom. Značajan je i sadržaj C vitamina.
Cvekla je pravo malo blago minerala. Tu su kalijum, fosfor, magnezijum, kalcijum, gvoždje, mangan, bakar, selen, kobalt i jod.
Karakteristična crvena boja kod cvekle je zbog betacijanina, crvenog pigmenta. To su ustvari jaki antioksidansi, koji utiču na prevenciju različitih bolesti.

Za šta je dobra cvekla

Dugačak je spisak svega onoga za šta je cvekla dobra. Treba reći da odlična za čišćenje organizma uopšte. Podstiče rad jetre i čisti krv. Iako neke druge namirnice imaju više gvoždja, cvekla je na svoj način dobra i poboljšava krvnu sliku. Zbog solidnog sadržaja folne kiseline, preporučuje se trudnicama.
Ako se cvekla uzima redovno snižava povišen krvni pritisak. Vlakna koja se u cvekli nalaze normalizuju varenje i smanjuju nivo holesterola u krvi. U narodnoj medicini cvekla je antikancerogena i leči leukemiju.

Cvekla može da oboji urin i stolicu

Zbog prisustva crvenog pigmenta betacijanina, nakon što ste jeli cveklu, može se desiti da urin ili stolica dobiju crvenkastu boju.

Share Button

Ren olakšava disanje

 

Ren je lekovita, višegodišnja i zeljasta biljka. Može da naraste do 1 m. Uglavnom se koristi koren u ishrani, mada su i listovi korisni. Ukus je oštar i ljut. Koren nema mirisa, ali ako se zaseče ili ošteti, onda se širi supstanca koja iritira sluzokožu očiju i može da izazove suzenje, slično kao luk.

Ren kroz istoriju

Ren je poreklom iz zapadne Azije i jugoistoka Evropskog kontinenta. Egipćani ga koriste još 1500. godine pre nove ere. U staroj Grčkoj ren je bio vredan kao zlato. Koristio se kao afrodizijak i protiv bolova u ledjima. U medicinske svrhe se koristio i u srednjem veku. U vreme kolonijalizma je prenet na Američki kontinent. U novije vreme ren je postao popularan svuda u svetu kao začin koji se narenda u salatu ili se koristi kao prilog jelima (slično senfu).

Ren u kulinarstvu

U ishrani se najčešće koristi ren sos. Ustvari to je kombinacija rena i sirćeta. Mnogi ga na taj način koriste kao prilog uz pečenje, ali i druga jela. Sos može da se pravi i sa limunovim sokom. Ren se negde kombinuje sa sefom i majonezom. Salatama daje posebnu notu. Ren je jedan od nezamenjivih sastojaka popularnog koktela Bladi Meri.

Šta sadrži i za šta je dobar

Ren sadrži ugljene hidrate, proteine i celulozu. Od vitamina i minerala najzastupljeniji su vitamin C i kalijum. Ren ima u sebi korisna jedinjenja, ulja i enzime.
Poseduje antibakterijska svojstva. Dobar je prirodni antibiotik, antiseptik i diuretik. Ispoljava pozitivne efekte na želudac i creva. Poboljšava apetit, širi krvne sudove, greje telo, a važi i za afrodizijak. Ren pročišćava disajne puteve.

Ren dobar za sinuse

Ako imate problema sa upalom sinusa i sa zapušenim nosom, što se ne retko dešava posebno u zimskom periodu, jedite ren češće. Ako vam je zapušen nos i ne možete normalno da dišete, probajte jedan mali eksperiment. Nemojte da preterujete sa kapima za nos, očistite jedan mali komadić korena rena i žvaćite koliko možete da izdržite. Veoma je žestok i ljut, pa kad više ne možete, a vi ispljunite sve. Osetićete kako vam se gotovo momentalno otpušio nos i počećete lakše da dišete.

Share Button

Dunja mirisna

dunja

Dunja je kasno, jesenje voće. Bila je inspiracija mnogim umetnicima i opevana je u raznim pesmama. Odlikuje je božanstven miris, dopadljiva žuta boja i što je najvažnije obilje vitamina i minerala. Ovo voće ne treba zanemariti. Plod raste na drvetu visine do 8 metara. Kada je zreo ima zlatno žutu boju.Dunja je slična kao jabuka po obliku. Ukus je nešto izmedju jabuke i ananasa.
Dunja je poreklom sa Kavkaza, ali se gaji u Evropi, Aziji (ponajviše u Kini) i na američkom kontinentu.

Upotreba

Dunja može da se jede u svežem stanju, ali većina sorti ima nakiseo i opor ukus.
Zato sa ostalim voćem u voćnoj salati, ukusu daje ravnomeran doprinos. Dunja može da se peče, kuva i prži. Slatko od dunja je predivno. Od dunja se pravi rakija i još neka alkoholna pića. Koristi se kao dodatak zelenom čaju radi poboljšanja arome. U dunji ima pektina što je prednost kod pravljenja marmelade, jer omogućava želatinoznost. Dunje su odlične i za kompot.

Lekovitost i nutritivna vrednost

Dunja nema mnogo kalorija. Sadrži ugljene hidrate, dijetetska vlakna i proteine. Od vitamina dunja je bogata sa vitaminom C, provitaminom A, niacinom, folnom kiselinom, B6, B2, B1. Od minerala sadrži kalcijum, magnezijum i gvoždje.
Semenke dunje sadrže vitamin B17 koji je antikancerogen. Sadrži tanine i tako poboljšava rad creva. Dunja se koristi protiv stomačnih problema i za umirivanje kašlja. U narodnoj medicini dunja je odavno poznata lekovita biljka. Čaj od cvetova dunje se upotrebljava protiv kašlja. Sok od dunja se daje deci protiv proliva i za jačanje želudca.

Share Button

Narandžasti koren zvani šargarepa


Svima lako dostupno, a izrazito korisno povrće narandžastog korena, je prava preporuka za vaše zdravlje. Postoje sorte šargarepe koje nisu narandžaste, ali ova boja dominira. Nastala je od divlje šargarepe, a srodni su joj peršun, mirodjija, komorač i kumin. Šargarepu treba često jesti, ali ne samo kao dodatak u supi.
To je dvogodišnja biljka, koja ima nadzemni i podzemni deo. Nadzemni deo čine listovi koji jesu jestivi, ali retko se koriste u ishrani ljudi. Drugi naziv za šargarepu je mrkva.

Gajenje šargarepe

Može da se seje već sredinom februara. Seme treba da se seje na dubinu 2 cm.Voli sunce i potrebno joj je kvalitetno rastresito zemljište. Potrebno je najmanje 4 meseca dok ne sazri za vadjenje. Šargarepa se preko zime skadišti u hladnjačama ili vlažnom pesku. U frižideru može da se čuva par meseci. Pogodna je i za zamrzavanje.

Šargarepa u ishrani

Šargarepa može da se priprema na različite načine. Najjednostavniji način je očistiti šargarepu i pojesti u svežem stanju. To ima svojih prednosti, ali i nedostataka. Nedostatak je u tome što organizam tako usvaja mnogo manje beta karotena. Mnogo je bolje iskorištavanje beta karotena kada je šargarepa kuvana. Idealno je da se šargarepa opere i stavi na kuvanje, a tek posle kuvanja da se ljušti spoljašnji sloj (slično kao krompir).
Šargarepa se dodaje u mnoga jela. Razne čorbe, variva, salate i kolači mogu da sadrže ovo povrće. Prirodan sok od šargarepe, samostalno ili u kombinaciji sa drugim voćem i povrćem, je izuzetno koristan i lekovit.

Nutritivna vrednost i lekovitost

Karakteristična narandžasta boja šargarepe je od beta karotena. Poznato je da vitamin A ima važnu ulogu za dobar vid. Neke legende kažu da ko jede puno šargarepe može da vidi i u mraku, druge pak, kažu da će sa dobrim vidom dočekati duboku starost. Sem beta karotena u šargarepi ima i dijetetskih vlakana, minerala i antioksidanata. U narodnoj medicini sok od šargarepe je lek za probleme sa varenjem, crevne parazite i opstipaciju. Prirodan sok od šargarepe daje rezultate i kod najtežih bolesti. Neki ljudi tvrde da su dijetom i upotrebom prirodnog soka od šargarepe kao baze u ishrani, (u kombinaciji sa drugim voćem i povrćem) izlečili rak.

Kako napraviti sok od šargarepe

Ovo je sok i za zdrave i za bolesne. Za zdrave, da budu dugo zdravi i još zdraviji, a za bolesne da što pre ozdrave. Potreban vam je dobar sokovnik. Ako ga nemate, nabavite ga što pre. Šargarepu očistite i iseckajte po dužini, te je propustite kroz sokovnik. Trebaće vam bar nekoliko šargarepa. Sok od šargarepe se može piti sam, ali još lepši je ako se doda neka jabuka i recimo malo cvekle. Može naravno i neko drugo voće i povrće. Vodite računa da je ovakav prirodan sok pravi 100% sok i da može da bude prilično jak za vaš želudac. Zato nek uvek dominiraju šargarepa i jabuka. A da bi bili potpuno sigurni preporuka je da se sok razblaži, tako da trećina bude voda. Ovakav sok nećete kupiti u prodavnici, nego ga pravite sami. Sokovi iz prodavnice ne mogu da ga zamene. Vodite računa da sok popijete isti dan kada ga i napravite. Ne dodajite ovom soku šećer i zasladjivače. Ovakav sok je najbolje piti ujutro pola sata pre doručka.

Share Button

Cejlonski i kasija cimet

Cimet se koristi kao začin hiljadama godina. Dobro je poznat širok spektar lekovitog delovanja cimeta. Ali  u novije vreme su se pojavile informacije o štetnosti cimeta. Pa o čemu se ovde radi?
Cimet je poreklom iz Šri Lanke (ranije Cejlon). Taj cejlonski cimet je ustvari pravi cimet i dan danas. Postoji i kineski ili kasija cimet koji je slabijeg kvaliteta, mnogo jeftiniji i mnogo više zastupljen na tržištu.
Zašto je kasija cimet slabijeg kvaliteta i može biti štetan? Zato što može da sadrži više kumarina nego što je dozvoljeno.

Šta je kumarin

Kumarin je sastojak koji se prirodno nalazi u mnogim biljkama. Sadržaj kumarina u hrani bi trebalo da je zakonom ograničen. Prihvatljiv dnevni unos kumarina je 0,1 mg po kg telesne mase. U kineskom ili kasija cimetu može da bude više kumarina nego što je dozvoljenjo i zdravo za ljudsku upotrebu. Više kumarina znači jača aroma i ljutina. Prema tome kumarin je više prisutan u kasija cimetu nego u cejlonskom. U cejlonskom cimetu se kreće u dozvoljenim granicama. Preteran unos kumarina može da ošteti jetru i bubrege. To ne znači da će, ako koristite kasija cimet u ishrani samo ponekad, doći do ovih oštećenja. Redovna upotreba svakako nije preporučljiva.
Dakle po ovome bi se reklo da je samo cejlonski cimet bezbedan za korišćenje.

Kako razlikovati cejlonski cimet od kasija cimeta

Gotovo da je nemoguće napraviti razliku kada je cimet u prahu. Možda samo tako što kasija cimet ima intenzivniji miris i ljući ukus. Kod štapića cimeta je lako napraviti razliku. Kineski ili kasija cimet ima štapić koji se sastoji od jedne uvaljane kore, a štapić cejlonskog cimeta je pun i sastoji se od više uvaljanih tanjih korica. Na kraju iz svega ovoga možemo zaključiti da je cejlonski cimet pogodniji za ljudsku ishranu, a kasija cimet je pogodniji kao sirovina za proizvodnju mirisnih sveća i sl.

Share Button

Jabuka na dan


Jabuka je verovatno najstarije voće koje se uzgaja. Postoje divlje i pitome jabuke. Stotinama godina unazad je vršena selekcija i poboljšavane karakteristike plodova jabuke, da bi danas imali veoma kvalitetne i ukusne plodove. Postoji stvarno veliki broj sorti ovog voća. Neke se uzgajaju za jelo u svežem stanju, a neke su idealne u kulinarstvu. Od pojedinih sorti se pravi rakija jabukovača.
Pitome jabuke se kaleme, a divlje niču iz semena. Jabuka se uzgaja u mnogim zemljama. Najveći proizvodjači su Kina, SAD i Turska.

Da li jabuke treba ljuštiti

Na žalost novije sorte jabuka su slabo otporne na bolesti i štetočine, pa se primenjuje zaštita prskanjem.
Neke starije sorte su dosta otpornije, pa ih treba manje prskati ili uopše ne treba. Generalno starije sorte karakteriše ne tako prefinjen ukus i slabiji prinos, pa ih proizvodjači izbegavaju. Ako je prošla karenca (propisan period od poslednjeg prskanja do branja i upotrebe), onda je bezbedno jesti plodove. Na žalost mi kad kupujemo jabuke na pijaci ne možemo zasigurno znati da li su prskane ili ne i da li je prošla karenca. Svaki proizvodjač će naravno svoje jabuke da hvali.
U kori jabuke je koncentracija vitamina i minerala, pa ako sigurno znamo da nisu prskane onda se mogu jesti i sa korom, u protivnom, preporuka je ipak da se oljušti. U svakom slučaju pre konzumiranja jabuku dobro operite.

Zašto treba jesti jabuke

Nutricionisti kažu jedna jabuka na dan i to je preduslov da se organizam održava u dobrom stanju. Naravno to ne znači da se, ako jedemo jabuke nikad nećemo razboliti, ali ipak imunitet će nam biti znatno bolji. Mogu se jesti i u većim količinama. Ne brinite, nećete se ugojiti.
U odnosu na drugo voće, jabuke sadrže manje vitamina C, ali su bogate antioksidansima i drugim korisnim jedinjenjima. Sadrže vlakna koja su važna za bolje varenje hrane i protiv raka debelog creva. Jabuke su dobre i protiv holesterola. Korisne su za srce i mršavljenje. Gojaznim osobama se u sklopu dijete preporučuju jabuke.

Upotreba jabuka

Većinom se jabuka koristi za jelo u svežem stanju, ali ipak i u kulinarsvu je nezaobilazna. Pravljenje nekih kolača, pita i voćnih salata je nezamislivo bez jabuke. Osim toga jabuka se mnogo koristi u prehrambenoj i kozmetičkoj industriji.

Share Button