Glog hrana za zdravo srce


Opis biljke

Glog je grmoliko, listopadno drvo. Listovi imaju tri kraka, a cvetovi su mirisni, mali, beli ili ružičasti sa pet latica. Plod je crvena bobica. Bobice su zrele i beru se u septembru i oktobru. Biljka dobro uspeva u predelima sa umereno kontinentalnom klimom. Lekoviti delovi biljke su cvetovi, listovi i plodovi.

Lek za srce

Glog ustvari nije pravi lek, nego hrana ili prirodan lek. Bilo kako bilo, lekovita svojstva gloga su vezana pre svega za srce. Glog je vaskularni tonik, diuretik, efikasan za hipertenziju i miokard, deluje relaksirajuće.
Koristi se preventivno, a i u slučaju srčanih smetnji, pred infarktne slabosti, arteroskleroze, povišenog pritiska, angine perktoris i sl.
Precizan način na koji glog deluje, kada utiče na ravnomeran dotok krvi u srčani mišić i usporavanje ili stabilizovanje brzine otkucaja srca, još uvek nije utvrdjen.
U svakom slučaju, kliničke studije koje su dosad radjene, nepobitno pokazuju pozitivne rezultate.
Glog može da se koristi kao sušeno voće, tečni ekstrakt ili tinktura. U prodaji mogu da se nadju kapi gloga.
Obzirom da se radi o srcu, koje je vitalni organ čovekovog organizma, nikako ne bi trebalo da se uzima glog na svoju ruku, nego pod nadzorom kvalifikovanog lica. Dejstvo može da bude preterano, ako se kombinuje sa redovnom terapijom za srce.

Share Button

Nar ili šipak


Poreklo i opis biljke

Nar raste na listopadnom drvetu, manjih dimenzija. Drvo može da naraste do 8 metara u visinu. Biljka često izgleda grmoliko. Plod je okrugao i krupan kao ljudska šaka. Zreo plod je crvenkaste boje. Ima debelu koru koja se oguli i onda se dolazi do crvenih bobica ili semenki koje su jestive. Listovi su izduženi, uski i sjajni. Cvetovi su crvene boje. Biljka može biti samonikla, ali se i uzgaja. Uspešno raste u svim krajevima koji imaju klimu sličnu mediteranskoj. Biljka dobro podnosi sušu i može da preživi blage mrazeve (slično kao smokva i palme).
Šipak potiče iz Irana (Persije), a danas se uzgaja u Mediteranu, Bliskom istoku, severnoj Africi, Kavkazu, Indiji, Južnoj Americi, Kaliforniji itd.

Šipak u ishrani

Kada se plod raseče nožem i otvori primećuju se crvene bobice, koje su grupisane u više formacija i kao da su odvojene prekrivačima. Treba biti uporan i izdvojiti bobice od suvišnih delova. Bobice su manje ili više slatke u zavisnosti od zrelosti ploda i od same sorte. Imaju i odredjenu dozu kiselosti i gorčine. Mogu se jesti sveže, a od nara se pravi i sok. Sok se od davnina koristi u Indijskoj i Persijskoj kuhinji, a u novije vreme je popularan i u Americi. Kažu da je omiljen napitak zvezda Holivuda. Od šipka se pravi i sirup, a semenke divljih sorti se koriste kao začin. U Grčkoj, gde takodjer lepo uspeva nar, koristi se u kulinarstvu za razna jela.

Nutritivna vrednost nara

Veoma je bogat vitaminom C, a sadrži dosta pantotenske kiseline ili B5 vitamina, te kalijuma i prirodnih fenola. Oni koji odbacuju semenke greše, jer se u njima nalaze vlakna i nezasićene masne kiseline.

Lekovita svojstva nara

Danas se pouzdano zna da uzimanje soka od šipka smanjuje rizik od srčanih oboljenja. Isto tako je sok dobar protiv virusnih infekcija i za snižavanje krvnog pritiska, a ispoljava i antibakterijsko dejstvo.
Za nar je još utvrdjeno da ublažava probleme sa prostatom i da smanjuje tegobe u klimaksu. Nar važi i za voće lepote, naime ko redovno jede ovo voće imaće lepu kosu i nokte, a i raspoloženje će mu biti na zavidnom nivou.

Share Button

Značaj ječma u ljudskoj ishrani


Istorijat upotrebe ječma

Žitarica ječam potiče iz jugoistočne Azije i Etiopije. Upotrebljavao se pre više hiljada godina, kao i danas, za ishranu ljudi i životinja i proizvodnju alkoholnih pića. Prvi recept za vino od ječma datira iz 2800. godine pre Hrista.
Ječam se koristio i u medicinske svrhe. U antičkoj Grčkoj i Rimu koristio se za pravljenje hleba i bio je cenjen u ishrani sportista.
Ječam je isto tako bio cenjen i u Kini.
U Evropi se koristio umesto pšenice, za pravljenje hleba u periodima kada je pšenica bila skupa. Iz Evrope je ječam prenet u Ameriku u 16. Veku.

Ječam u ishrani

Šteta je što se ječam (koji se u prodaji može naći i pod nazivom geršla) mnogo više ne koristi u ishrani, zbog svojih kvalitetnih sastojaka. Ječam se više upotrebljava u industrijskoj proizvodnji, naročito kao sirovina u proizvodnji piva, viskija, kvasa i ječmenog slada. Ipak ječam se može koristiti u ishrani, kao celo zrno ili ječmeno brašno. Preporučuje se upotreba celog zrna. Kuvani ječam može se konzumirati kao prilog raznim jelima, slično kao što se koristi pirinač. Potrebno je da se kuva oko 1 sat. Ukus mu je blag, neutralan, takoreći bljutav. Ali zato je koristan i dobro čisti organizam. Isto tako ječam se može ubaciti i u čorbu. U Azijskoj kuhinji nezaobilazan je ječmeni miso. Neki prave i čaj od ječma.

Lekovitost i nutritivna vrednost ječma

Ječam je pravo bogatstvo minerala. Sadrži kalijum, magnezijum, fosfor, mangan, cink, gvoždje, selen…
Naročito je značajan kao izvor kalijuma i vlakana. Od vitamina je posebno bogat sa B12 i E vitaminom. Ječam je odličan za probavu, kao regulator kiselosti u organizmu i za regulisanje holesterola u krvi. Nijedna druga žitarica nema tako mnogo nezasićenih masnih kiselina kao ječam i po tome je jedinstven.
Savremeni način života, sa mnogo brze hrane i šećera u ishrani dovodi do povećanja kiselosti krvi, a time i organizma uopšte. Nauka kaže da je jedan od uzroka poremećaja u organizmu promena ph vrednosti. Zdrav organizam bi trebao biti neznatno bazan, a bolestan je kiseo. Upotrebom ječma u ishrani, a i još nekih namirnica, smanjićemo kiselost krvi, koja je pogodna sredina za razvoj bolesti.

Share Button

Kako napraviti čaj od djumbira


Djumbir je više poznat kao začin, koji se dodaje raznim jelima, ali od njega može da se napravi i jako koristan čaj. Čaj od djumbira se vrlo jednostavno priprema, osvežava i veoma je zdrav. Zato, ako već niste probali, obavezno probajte napraviti čaj od djumbira, po ovom receptu.

Priprema čaja od djumbira

Kupite svež, ceo koren djumbira. Koren može da se nadje u velikim marketima. U šerpi prokuvajte vodu. Koren djumbira ogulite i iseckajte na kolutove. Kada je voda proključala stavite kriške djumbira. Treba da kuva 10-15 minuta. Posle tog vremena sklonite šerpu sa strane i poklopite. Neka odstoji još 15 minuta, a zatim procedite čaj. Čaj je najbolji kada se pije sam, bez ikakvih dodataka. Ako vam to ne odgovara, možete eventualno dodati med i limun.

Sastojci

4 šolje vode
komad korena djumbira veličine 5 cm
med i limun po želji

Zašto je koristan čaj od djumbira?

Čaj od djumbira je lek za mučninu i za poboljšanje varenja. Čaj je dobar, da u trenucima kad se loše osećate, podigne imunitet i otera nazeb, upalu grla i grip. Može se piti i pre same prehlade, a i kad ste već prehladjeni. Čaj se isto tako može piti i kad ste zdravi. Ukus je za nekog žestok, ali okrepljuje.
Neka istraživanja su pokazala da djumbir pomaže kod upale mišića, kao posledice vežbanja. Došlo se do zaključka da djumbir kontroliše zastupljenost slobodnih radikala u organizmu. Ne treba ga koristiti u toku trudnoće.

Share Button

Čaj belog sleza leči suv kašalj


Čaj od belog sleza se koristi u slučaju iritacije i upale sluzokože usta i ždrela, kao i za smirivanje suvog kašlja, koji se obično javlja kao posledica. Suv kašalj zna da bude veoma neprijatan i dugotrajan problem, pa ga treba rešavati. Beli slez ima osobinu da smiruje iritiranu sluznicu i razgradjuje neprirodan sekret koji izaziva kašljanje. Osim toga čaj od belog sleza je koristan i kod blage upale sluzokože želudca.
Kontraindikacije upotrebe čaja od belog sleza nisu zabeležene. Preporučena dnevna doza je 6 grama korena belog sleza.

Priprema čaja od belog sleza

Jednu supenu kašiku suvog korena belog sleza, prelijte sa 2 dl prokuvane i prohladjene vode. Voda ne treba da bude vruća, da bi korisni sastojci bili zastupljeni u čaju u što većoj meri. Šolju poklopite i ostavite da odstoji 2 sata. Nakon tog vremena, čaj procedite i pijte po malo, više puta na dan.

Šta treba znati o belom slezu

Beli slez je višegodišnja biljka. Koren koji se koristi od biljke iz prve godine, jeste najbolji, zato što on sadrži najviše sluzi. Osim toga koren najviše sluzi sadrži u oktobru, te ga tad i treba vaditi. Koren se vadi, obradjuje i suši, a nakon sušenja se secka. Koren ne sme da se suši na visokoj temperaturi, da se ne bi narušio kvalitet. U korenu se nalazi oko 35 % sluzi, 35% skroba, 10% saharoze, 10 % pektina itd. Lekoviti delovi biljke koji se još upotrebljavaju su list i cvet.

Share Button

Ruzmarin u ishrani


Ruzmarin je prilično rasprostranjen u ishrani kao začin. Naročito mnogo se koristi u mediteranskoj kuhinji. Upotrebljava se da upotpuni ukus raznim jelima, a ponajviše za ribu i meso. Od ruzmarina se pravi i eterično ulje, koje ima lekovita svojstva, kao i sama biljka. Eterično ulje ruzmarina dobija se od listova i cvetova.

Lekovitost ruzmarina

Lekovitost ruzmarina nije zanemarljiva. Radjene su studije, kojima se utvrdilo da redovno uzimanje ruzmarina, sprečava pojavu tromboze. Ruzmarin poboljšava cirkulaciju i dobar je za podizanje krvnog pritiska, kod osoba koje pate od niskog pritiska.
U narodnoj medicini ruzmarin je poznat kao stimulator rasta kose, te se koristi za negovanje masne i oštećene kose. Još je dobar i kod bolova u mišićima i kod spazma. Veruje se da ruzmarin poboljšava memoriju.
Ruzmarin je pokazao svojstva antioksidansa, tako da neutrališe štetne čestice, poznate kao slobodni radikali. Isto tako deluje i antimikrobno, jer uništava neke bakterije i gljivice. Odličan je za varenje.

Ruzmarin kao biljka

Ruzmarin je grmolika, zimzelena biljka. Kao začin se koriste listovi. Listovi su tanki i dugački, nalik iglicama nekog četinara.
Osim u ishrani ruzmarin se koristi i u kozmetičke svrhe. Možda ponajviše kao miris za sapune.
Grančice ruzmarina imaju još jednu namenu. Naime običaj je da se svatovi kite grančicama ruzmarina pre ceremonije venčanja.

Share Button