Mandarina dobar izvor c vitamina


Mandarina je citrusno voće, koje uspeva u toplim predelima sa subtropskom i mediteranskom klimom. Biljka je osetljiva na niske temperature, a posebno na temperature ispod 0. Postoje sorte mandarine koje su otpornije, pa mogu da pežive i -10. Drvo mandarine je zimzeleno i malih dimenzija. Naraste svega oko 3 metra u visinu. Kada se oguli kora mandarine, zamiriše prostor u kome se nalazite, a još više ako koru stavite na radijator ili peć. Postoje sorte koje imaju i koje nemaju semenke, ali su podjednako ukusne. Prosečan plod je težine oko 100 grama.

Mandarina vs narandža

Mandarina je najsličnija narandži. Uglavnom je sladja od narandže i ostalih agruma. Omiljena je zbog prijatnog mirisa i ukusa. Osim toga, u odnosu na pomorandžu lakše se oguli, a ima i tanju koru. Kada se ubere mandarina ne može da opstane dugo kao pomoranža. Brže gubi svežinu i kvari se.

Gde uspeva mandarina?

Mandarina se gaji u mediteranskoj regiji (Grčka, Italija, Egipat, Turska, Maroko). Uspeva i u dolini reke Neretve. Ipak najviše se proizvodi u Kini, Indiji i Japanu. Inače poreklo mandarine se veže za jugoistočnu Aziju.

Značaj i vrednost mandarine

Mandarina je dobar izvor c vitamina, a to joj pridaje veliki značaj u zimskom periodu, kada su grip i prehlade naročito aktuelne. Količina vitamina c je čak i veća u mandarini nego u drugim agrumima. Od minerala ima dosta kalijuma, kalcijuma, fosfora i gvoždja. Sadrži i dijetetska vlakna i dobar je antioksidans. Energetska vrednost prosečnog ploda mandarine je 80 kcal.

Upotreba mandarine

Najviše se jede u svežem stanju. Može sa drugim voćem da se meša u voćnim salatama. Retko se koristi za sok. Ponekad se mandarina stavlja u kolače i torte.
Mandarinina kora se upotrebljava za proizvodnju esencijalnog ulja, kojim se boje žvake, bombone, gazirana pića, sladoledi itd.

Share Button

Aronija

                                                                                                        foto wlcutler

Aronija je sitno bobičasto voće koje raste u divljini, ali se sve više i uzgaja. Razlog su izuzetna lekovita i nutritivna svojstva. Poreklom je iz Severne Amerike, iako ima naziv sibirska borovnica. I baš tako, ove bobice aronije najviše liče na borovnicu. Raste i u Sibiru, jer joj ne smetaju niske temperature. Omiljena je hrana ptica. Ptice preko izmeta raznose seme aronije. U divljini su joj stanište listopadne šume. Aronija je jako zdrava i pre svega moćan antioksidans. Ukus ploda je kiselkast, gorak i opor (slično kao i kod borovnice). Redje se jede sveža, već se od aronije pravi sok ili se na druge načine koristi u ishrani.

Opis biljke

Aronija spada u porodicu ruža. Razmnožava se generativno tj. iz semena, a najbolje vegetativno, kulturom tkiva ili deljenjem busena. Može da se kalemi. Biljka raste u obliku grma. Dostiže visinu 2,5 metra. Listovi su zeleni ili crveni, ovalni i nazubljeni. Listovi se mogu uporediti sa listovima višnje. Cvetovi su divni beli, koji se razvijaju takoreći u buketima. To je listopadna biljka. Prvo se s proleća razvijaju listovi, a krajem aprila i prvi cvetovi.  Plod je bobica zelene, crvenkaste i na kraju kad je potpuno zreo tamnoplave, ljubičaste i gotovo crne boje. Plod je zreo u avgustu, ali može da se bere i kasnije. Nema košticu nego sitne semenke.

aronija

Uzgoj aronije

Sadi se u jesen, najbolje u novembru. Kad je posadite obavezno je zalijte i lako će se primiti. Dobro uspeva i jednostavno se održava. Obično se sade dvogodišnje ili jednogodišnje biljke, a već u trećoj godini biljka daje plodove. Ako se redovno održava može da daje dobre prinose. Najvažnije je da se okopava i zaleva. Sa navodnjavanjem prinosi u desetoj godini mogu biti 10 kilograma po grmu aronije. I narednih godina možete očekivati takve prinose. S vremena na vreme potrebno je orezivanje. Sjajno je to što je aronija otporna na bolesti i štetočine i ne mora da se prska. To je prava kultura, zahvalna za organsku proizvodnju. Biljka sporo raste i ne ide mnogo u visinu, pa se plodovi mogu brati sa zemlje. Drvo aronije je dosta tvrdo, a sama biljka može da se upotrebljava i kao ukrasna, za živu ogradu. Može da se orezuje i prilagodjava potrebi. Boje listova u jesen su veoma živopisne.

Upotreba aronije

Ponajviše se plodovi koriste za pravljenje soka. Od 1 kg aronije može se dobiti 0,5-0,6 l soka. Sušeni plodovi i listovi se upotrebljavaju za čaj od aronije. Čaj krepi, a priprema se slično kao čaj od šipka.
Od aronije se još može praviti i džem, slatko i alkohona pića. Negde se od aronije pravi vino, rakija i liker.
Sveži plodovi se upotrebljavaju u sklopu voćnih salata i poslastica.

Lekovitost aronije

Aronija je tako zdrava, jer ima jako visok sadržaj antocijana. Može se reći da aronija sadrži najviše antocijana od svih namirnica koje se koriste u ishrani. Antocijani su pigmenti plave, ljubičaste i crvene boje. To su jaki antioksidansi. Time su konzumenti aronije zaštićeniji od štetnih elemenata iz spoljašnje sredine. Pored toga aronija je koristan izvor vitamina i minerala.
Delotvornost aronije se odlično pokazala kod različitih zdravstvenih nedaća, od najtežih bolesti do problema sa telesnom težinom. Prema novijim istraživanjima aronija je dobra kod dijabetesa, povišenog holesterola i triglicerida, pa čak i za obolele od raka.
Aronija popravlja krvnu sliku, poboljšava cirkulaciju i reguliše pritisak. Dobra je za imunitet i čišćenje organizma. Održava vitalnost organizma i dobar vid.

 

Share Button

Nana lek za stomačne tegobe


Nana je lekovita biljka prijatnog mirisa. Postoji oko 30 vrsta nane, a najbolja je ona pod latinskim nazivom menta piperita. To je pitoma nana, koja je najlekovitija. U literaturi i inače u životu srećemo se i sa drugim nazivima za ovu biljku. Najčešće je još zovu menta ili metvica.
Uzgaja se najviše u vrtovima i baštama. Traži kvalitetno zemljište. Biljka može da poraste u visinu do 50 cm. Stabljike i listovi su zelene boje, a cvetovi su ljubičasti, ponekad sa crvenim nijansama. Ako uberete jedan listić i protrljate prstima, pomirišite i osetićete fantastičan, karakterističan miris nane. U listovima se nalazi najviše eteričnog ulja. Zbog prisustva mentola ova biljka će da vas osveži i rashladi.

Upotreba nane

Nana se koristi kao lekovita biljka, ali i kao začinska biljka. Nana je medonosna biljka, a koristi se i u farmaceutskoj i prehrambenoj industriji.
Najviše se upotrebljavaju listovi nane, mada su korisni i ostali delovi biljke. Listovi se suše i od njih se pravi izvanredan čaj. Listove nemojte kuvati, jer će izgubiti važne sastojke. Listove preba samo preliti ključalom vodom, a to je velika razlika, jer će tako korisni sastojci ostati dostupni. Ovaj čaj može da se pije iz zdravstvenih razloga, ali i kao čaj za uživanje (umesto kafe).
Od nane se proizvode kapi i kapsule. U kulinarstvu se koristi, posebno kao začin za salate, ali i druga jela.
Neke domaćice stavljaju listove nane u pasulj, jer pasulj prouzrokuje nadimanje i gasove.
Za malu decu i trudnice u prva tri meseca trudnoće bolje je da umesto nane koriste kamilicu. Kamilica je blaža.

Nana kao lek

Veliki je dijapazon lekovitih osobina ove biljke. Kao prvo treba istaći da je to efikasan lek za stomačne tegobe. Pomaže kod problema sa varenjem, bolova u želudcu, grčeva, nadutosti. Ima spazmolitičko dejstvo. Nana deluje relaksirajuće na mišiće, a opušta ceo organizam. Samim tim dobra je i kod nervoznog želudca i creva.
Za ove zdravstvene probleme još je bolje kombinovati nanu sa moračem, kimom, anisom i kamilicom.
Kako nana ima ova umirujuća svojstva, ona se koristi i protiv nesanice. Poboljšava rad žuči, jetre i srca.
Mentol koji je prisutan u nani pročišćava disajne puteve, hladi i umiruje bol. Dobra je i za desni i zube, a posebno za neprijatan zadah iz usta. Čest je sastojak pasti za zube i guma za žvakanje.

Share Button

Simptomi i lečenje gripa


Grip ili influenca je virusno oboljenje. Postoje tri različita tipa A, B i C, ali i mutacije. Ponekad je to blaži oblik, a ponekad teži. Osim tipa virusa na to utiče i imunitet osobe koja je zaražena. Grip se lako prenosi pa je teško žaštititi se. Može da se prenese i bez dodira sa zaraženom osobom, preko vazduha. Moguće je ipak preduzeti neke korake. Treba često provetravati prostorije, koristiti asepsol za dezinfekciju, redovno prati ruke.

Simptomi gripa

Tipični simptomi su povišena telesna temperatura i curenje iz nosa. Temperatura može biti blago povišena, ali katkad i visoka. Često se javljaju i bolovi u glavi, mišićima i zglobovima, mučnina uz gubitak apetita. Oboleli je iscrpljen, preznojava se, a može imati vrtoglavicu. Postoji i niz drugih simptoma koji se redje ili češće javljaju. Lekari obično sa takvim simptomima dijagnostikuju grip, pogotovo ako ima još osoba sa sličnim ili istim simptomima. Da bi se zasigurno utvrdilo da li je grip i koji je tip treba dati uzorak krvi i čekati rezultate više dana. Simptomi obično prolaze za 7 dana, a temperatura i pre. Medjutim malaksalost i iscrpljenost organizma mogu se osećati još dugo posle bolesti.

Lečenje i preventiva

Potpuno je pogrešno u ovakvoj situaciji, na svoju ruku, uzimati antibiotike. Antibiotici ne deluju, a mogu biti i kontraproduktivni, jer smanjuju otpornost organizma. Samo u odredjenim slučajevima, ako vaš lekar tako odluči, treba uzimati antibiotike. Ako postoji opasnost da usled gripa dodje do komplikacija sa nekim vitalnim organima (npr. pluća) onda se uzimaju antibiotici. U novije vreme postoje i neki antivirusni lekovi.
Pošto je sa gripom ustvari napadnut imunitet, potrebno je dati mu podršku i ojačati ga da se izbori sa bolešću. Stoga se preporučuje upotreba toplih napitaka, odnosno biljnih čajeva. Priroda i biljke su se postarale da i za grip ima leka. Dobar je šipkov čaj, ali i ostali biljni čajevi. Važan savet je da pijete što više tečnosti.
Vitamin C je vrlo značajan kod podizanja imuniteta i odbrane organizma. Uglavnom se pije limunada, ali ne treba zaboraviti da C vitamina ima i u narandži, mandarini, kiviju, ribizli i ostalom voću.  Ima ga i u povrću, kao recimo kupusu i peršunu. Organizam gripom zaražene osobe vapi za c vitaminom. C vitamin se bolje apsorbuje iz prirodnih izvora, a to je pre svega voće i povrće. Neki ljudi uzimaju i više c vitamina nego što je uobičajno, putem tableta. Pušačima i sportistima su i potrebne veće količine, a naročito obolelima od gripa.
U narodnoj medicini za lečenje gripa se koriste prirodni antibiotici, beli luk i ren.
Preventiva bi bila da se redovno jede voće i povrće, redovna fizička aktivnost, raznovrsna ishrana i održavanje lične higijene.
Za starije i bolesne ljude, čiji imunitet je već narušen, preporučuje se vakcinacija.

Share Button

Blitva


Blitva spada u lisnato povrće. Listovi su krupni i zeleni. Boja stabljike može varirati. Postoje različite sorte blitve. Ovo povrće je najsličnije spanaću. Po listovima je slična i cvekli, samo što je kod blitve sve u listovima, a ne u korenu.
Blitva može da se seje od 2 do 6 meseca. Seme se seje u redove, na dubinu od 3 cm. Ako je gusto zasejana, kasnije može da se rasadjuje. Listovi se seku i beru tokom godine u kontinuitetu, bez vadjenja celog korena.Iz korena zatim rastu novi listovi. Kada se listovi uberu ne mogu dugo da zadrže svežinu, pa ih treba što pre iskoristiti. To je dvogodišnja biljka. Blitva voli plodno zemljište i umerenu klimu, sa dovoljno kišnih dana.

Upotreba blitve u kulinarstvu

Blitva se koristi širom sveta, a najviše u mediteranskoj i arapskoj kuhinji. Mladi listovi se mogu koristiti sirovi u salati. Ipak blitva se obično obari kratko. Ima blago gorak ukus. Najčešće se sprema u kombinaciji sa krompirom i ribom. Blitvu treba začiniti hladno cedjenim maslinovim uljem. Naravno može se stavljati i u pitu.

Blitva kao lek

Svakako da blitvu treba jesti češće. Sadrži minerale, vitamine, dijetetska vlakna i proteine.Od vitamina sadrži C, K i B. Od minerala sadrži najviše kalijuma, magnezijuma, gvoždja. Dobra je za nervni sistem, usporava starenje i jača koncentraciju. Poboljšava krvnu sliku i čisti krv. Blitva je dobar diuretik i sprečava pojavu zatvora.
U narodmoj medicini listovi se stavljaju na kožu da zaleče čireve i rane. Čorba je dobra kod problema sa mokraćnim putevima.

Share Button

Crna soja


Razlika izmedju žute i crne soje

Crna soja je lekovita i ukusna. Spada u mahunarke. Postoji velika razlika izmedju žute i crne soje. Osim što se razlikuju po boji, postoji razlika u ukusu i nutritivnoj vrednosti. Sadrži više proteina od žute soje, a čak dvostruko više od mesa. U Japanu je zovu i crni pasulj. Stvarno i liči na pasulj, samo što je sitnija. U Kini se upotrebljava, još od pre Hrista.

Nutritivna vrednost

Crna soja je bogata belančevinama i uljem. Sadrži 40 % proteina. U crnoj soji je zastupljeno 8 esencijalnih aminokiselina. Ima vitamina D, E, K, C, folnu kiselinu, tiamin, B6. Zastupljeni su i minerali. Naročito je zastupljen cink.

Lekovita svojstva

Odlično čisti organizam od otrova i štetnih sastojaka iz namirnica životinjskog porekla. Pošto sadrži vlakna, za njih se vežu otrovi u debelom crevu i tako se toksini izbacuju iz organizma. Na taj način crna soja sprečava razvoj kancerogenih elemenata. Crna soja je dobra protiv kašlja i astme. Pročišćava grlo, a postoji verovanje i da ima uticaj na lepši glas. Dobra je kod problema sa disajnim i polnim organima. Može da snizi holesterol i pritisak. Dobra je i za bubrege. Podiže imunitet i sprečava upale. Smanjuje rizik od srčanih oboljenja, a jedna korejska studija je pokazala da uzimanje crne soje smanjuje rizik i od tromboze.

Kako jesti crnu soju

Najbolje je kuvanu crnu soju jesti u kombinaciji sa povrćem. Dakle napravite salatu. Kuvanu crnu soju pomešajte sa kukuruzom šećercem, rendanom šargarepom i zelenom salatom koju ćete iseckati na trakice. Dodajte malo maslinovog ulja, limuna i promešajte sve.

Share Button