Trnjina samoniklo šumsko voće


Opis biljke

Trnjina je lekovito, samoniklo šumsko voće. Biljka je listopadni žbun, manjih ili većih dimenzija. Može da naraste do 5 metara u visinu. Cvetovi su prljavo bele boje, sa 5 latica, a listovi ovalni. Cveta pre listanja, a to je u martu i aprilu. Voće je koštunica, plodovi su tamno plavi. Plod je sličan maloj šljivi, ali više okrugao. Neki kažu za trnjinu divlja šljiva. Sazreva u jesen, a može se brati i kasnije. Plodovi ne otpadaju lako i kad su zreli. Preporučuje se da se bere nakon prvog mraza. Trnjina raste blizu šuma, puteva, na brdima i pored pašnjaka. Ne smeta joj niska temperatura. Raste i do 1500 metara nadmorske visine. Uspeva širom Evrope i kod nas, najviše u pojasu hrastovih šuma.

Upotreba trnjine

Plod se može jesti svež, iako je ukus kiseo i opor. Trnjina se koristi za pravljenje soka, sirupa, vina, a u nekim zemljama i žestokih pića (naročito likera). Može se stavljati i u voćne pite. Ako se ukiseli u sirćetu tad je slična umeboši šljivama iz Japana. Od cvetova trnjine pravi se čaj. Od trnjine se pravi i pekmez.

Lekovita i nutritivna svojstva trnjine

Trnjina je dobra za želudac. Pomaže i kod žutice. Sirup od trnjine je koristan za reumu. Trnjina je diuretik i čisti želudac i creva. Koristi se i u homeopatiji. Ekstrakt trnjine se dodaje uljima za masažu i aromaterapiju. U narodnoj medicini se primenjuje za jačanje želudca i lečenje kašlja.
Trnjina sadrži najviše C vitamin, ali i fruktozu, tanine i organske kiseline.

Pekmez od trnjine

Hladnom vodom prelijte 3 kg plodova trnjine i ostavite 12 sati u vodi. Posle toga procedite trnjine i prelijte ih mešavinom crnog vina i vode. Nek kratko odstoje, a onda stavite da se kuva. Kada plodovi omekšaju, propasirajte ih, dodajte 100 grama šećera i kuvajte uz mešanje još 30 minuta. Smesa treba da se zgusne. Kada je gotov sipajte pekmez od trnjina u pripremljene tople sterilisane teglice.

Share Button

Kako očistiti nar

Sigurno ima mnogo onih koji su odustali od ovog voća, zato što nisu imali vemena i strpljenja da čiste i odvajaju bobice nara od kore. To je jako dosadno i treba biti vešt. Osim toga bobice prilikom odvajanja od kore i pritiskanja lako pucaju, pa može da se desi da uflekate vašu omiljenu majicu. Prava je šteta da zbog ovih razloga ne jedete ovo izuzetno voće.Ovde su dva načina kako lako da očistite bobice nara od kore.

1. Prvi način je da plod nara isečete na pola, a zatim ga potopite u posudu sa vodom. U vodi ćete lakše da ogulite koru, a osim toga nema pucanja bobica i fleka. Na kraju iz vode izbacite ono što se ne jede i procedite. Ostaju samo ukusne bobice.

 

2. Drugi lak način da odvojite bobice od kore je da isečete plod na pola, okrenete jednu polovinu ka posudi, a odozgo udarate po kori varjačom. Bobice ispadaju u posudu.

Share Button

Glog hrana za zdravo srce


Opis biljke

Glog je grmoliko, listopadno drvo. Listovi imaju tri kraka, a cvetovi su mirisni, mali, beli ili ružičasti sa pet latica. Plod je crvena bobica. Bobice su zrele i beru se u septembru i oktobru. Biljka dobro uspeva u predelima sa umereno kontinentalnom klimom. Lekoviti delovi biljke su cvetovi, listovi i plodovi.

Lek za srce

Glog ustvari nije pravi lek, nego hrana ili prirodan lek. Bilo kako bilo, lekovita svojstva gloga su vezana pre svega za srce. Glog je vaskularni tonik, diuretik, efikasan za hipertenziju i miokard, deluje relaksirajuće.
Koristi se preventivno, a i u slučaju srčanih smetnji, pred infarktne slabosti, arteroskleroze, povišenog pritiska, angine perktoris i sl.
Precizan način na koji glog deluje, kada utiče na ravnomeran dotok krvi u srčani mišić i usporavanje ili stabilizovanje brzine otkucaja srca, još uvek nije utvrdjen.
U svakom slučaju, kliničke studije koje su dosad radjene, nepobitno pokazuju pozitivne rezultate.
Glog može da se koristi kao sušeno voće, tečni ekstrakt ili tinktura. U prodaji mogu da se nadju kapi gloga.
Obzirom da se radi o srcu, koje je vitalni organ čovekovog organizma, nikako ne bi trebalo da se uzima glog na svoju ruku, nego pod nadzorom kvalifikovanog lica. Dejstvo može da bude preterano, ako se kombinuje sa redovnom terapijom za srce.

Share Button

Nar ili šipak


Poreklo i opis biljke

Nar raste na listopadnom drvetu, manjih dimenzija. Drvo može da naraste do 8 metara u visinu. Biljka često izgleda grmoliko. Plod je okrugao i krupan kao ljudska šaka. Zreo plod je crvenkaste boje. Ima debelu koru koja se oguli i onda se dolazi do crvenih bobica ili semenki koje su jestive. Listovi su izduženi, uski i sjajni. Cvetovi su crvene boje. Biljka može biti samonikla, ali se i uzgaja. Uspešno raste u svim krajevima koji imaju klimu sličnu mediteranskoj. Biljka dobro podnosi sušu i može da preživi blage mrazeve (slično kao smokva i palme).
Šipak potiče iz Irana (Persije), a danas se uzgaja u Mediteranu, Bliskom istoku, severnoj Africi, Kavkazu, Indiji, Južnoj Americi, Kaliforniji itd.

Šipak u ishrani

Kada se plod raseče nožem i otvori primećuju se crvene bobice, koje su grupisane u više formacija i kao da su odvojene prekrivačima. Treba biti uporan i izdvojiti bobice od suvišnih delova. Bobice su manje ili više slatke u zavisnosti od zrelosti ploda i od same sorte. Imaju i odredjenu dozu kiselosti i gorčine. Mogu se jesti sveže, a od nara se pravi i sok. Sok se od davnina koristi u Indijskoj i Persijskoj kuhinji, a u novije vreme je popularan i u Americi. Kažu da je omiljen napitak zvezda Holivuda. Od šipka se pravi i sirup, a semenke divljih sorti se koriste kao začin. U Grčkoj, gde takodjer lepo uspeva nar, koristi se u kulinarstvu za razna jela.

Nutritivna vrednost nara

Veoma je bogat vitaminom C, a sadrži dosta pantotenske kiseline ili B5 vitamina, te kalijuma i prirodnih fenola. Oni koji odbacuju semenke greše, jer se u njima nalaze vlakna i nezasićene masne kiseline.

Lekovita svojstva nara

Danas se pouzdano zna da uzimanje soka od šipka smanjuje rizik od srčanih oboljenja. Isto tako je sok dobar protiv virusnih infekcija i za snižavanje krvnog pritiska, a ispoljava i antibakterijsko dejstvo.
Za nar je još utvrdjeno da ublažava probleme sa prostatom i da smanjuje tegobe u klimaksu. Nar važi i za voće lepote, naime ko redovno jede ovo voće imaće lepu kosu i nokte, a i raspoloženje će mu biti na zavidnom nivou.

Share Button

Značaj ječma u ljudskoj ishrani


Istorijat upotrebe ječma

Žitarica ječam potiče iz jugoistočne Azije i Etiopije. Upotrebljavao se pre više hiljada godina, kao i danas, za ishranu ljudi i životinja i proizvodnju alkoholnih pića. Prvi recept za vino od ječma datira iz 2800. godine pre Hrista.
Ječam se koristio i u medicinske svrhe. U antičkoj Grčkoj i Rimu koristio se za pravljenje hleba i bio je cenjen u ishrani sportista.
Ječam je isto tako bio cenjen i u Kini.
U Evropi se koristio umesto pšenice, za pravljenje hleba u periodima kada je pšenica bila skupa. Iz Evrope je ječam prenet u Ameriku u 16. Veku.

Ječam u ishrani

Šteta je što se ječam (koji se u prodaji može naći i pod nazivom geršla) mnogo više ne koristi u ishrani, zbog svojih kvalitetnih sastojaka. Ječam se više upotrebljava u industrijskoj proizvodnji, naročito kao sirovina u proizvodnji piva, viskija, kvasa i ječmenog slada. Ipak ječam se može koristiti u ishrani, kao celo zrno ili ječmeno brašno. Preporučuje se upotreba celog zrna. Kuvani ječam može se konzumirati kao prilog raznim jelima, slično kao što se koristi pirinač. Potrebno je da se kuva oko 1 sat. Ukus mu je blag, neutralan, takoreći bljutav. Ali zato je koristan i dobro čisti organizam. Isto tako ječam se može ubaciti i u čorbu. U Azijskoj kuhinji nezaobilazan je ječmeni miso. Neki prave i čaj od ječma.

Lekovitost i nutritivna vrednost ječma

Ječam je pravo bogatstvo minerala. Sadrži kalijum, magnezijum, fosfor, mangan, cink, gvoždje, selen…
Naročito je značajan kao izvor kalijuma i vlakana. Od vitamina je posebno bogat sa B12 i E vitaminom. Ječam je odličan za probavu, kao regulator kiselosti u organizmu i za regulisanje holesterola u krvi. Nijedna druga žitarica nema tako mnogo nezasićenih masnih kiselina kao ječam i po tome je jedinstven.
Savremeni način života, sa mnogo brze hrane i šećera u ishrani dovodi do povećanja kiselosti krvi, a time i organizma uopšte. Nauka kaže da je jedan od uzroka poremećaja u organizmu promena ph vrednosti. Zdrav organizam bi trebao biti neznatno bazan, a bolestan je kiseo. Upotrebom ječma u ishrani, a i još nekih namirnica, smanjićemo kiselost krvi, koja je pogodna sredina za razvoj bolesti.

Share Button

Kako napraviti čaj od djumbira


Djumbir je više poznat kao začin, koji se dodaje raznim jelima, ali od njega može da se napravi i jako koristan čaj. Čaj od djumbira se vrlo jednostavno priprema, osvežava i veoma je zdrav. Zato, ako već niste probali, obavezno probajte napraviti čaj od djumbira, po ovom receptu.

Priprema čaja od djumbira

Kupite svež, ceo koren djumbira. Koren može da se nadje u velikim marketima. U šerpi prokuvajte vodu. Koren djumbira ogulite i iseckajte na kolutove. Kada je voda proključala stavite kriške djumbira. Treba da kuva 10-15 minuta. Posle tog vremena sklonite šerpu sa strane i poklopite. Neka odstoji još 15 minuta, a zatim procedite čaj. Čaj je najbolji kada se pije sam, bez ikakvih dodataka. Ako vam to ne odgovara, možete eventualno dodati med i limun.

Sastojci

4 šolje vode
komad korena djumbira veličine 5 cm
med i limun po želji

Zašto je koristan čaj od djumbira?

Čaj od djumbira je lek za mučninu i za poboljšanje varenja. Čaj je dobar, da u trenucima kad se loše osećate, podigne imunitet i otera nazeb, upalu grla i grip. Može se piti i pre same prehlade, a i kad ste već prehladjeni. Čaj se isto tako može piti i kad ste zdravi. Ukus je za nekog žestok, ali okrepljuje.
Neka istraživanja su pokazala da djumbir pomaže kod upale mišića, kao posledice vežbanja. Došlo se do zaključka da djumbir kontroliše zastupljenost slobodnih radikala u organizmu. Ne treba ga koristiti u toku trudnoće.

Share Button