Maslinovo ulje


Maslinovo ulje se dobija iz ploda masline. Masline se svrstavaju u voće i rastu na drveću koje najbolje uspeva u predelima sa mediteranskom i sličnom klimom. Ulja se proizvode od različitih sorti, tako da svako ulje ima svoj poseban ukus. Maslinovo ulje može da bude proizvedeno kao mešavina više sorti maslina ili samo od jedne sorte.
Kvalitet maslinovog ulja se razlikuje u zavisnosti od sorte, ali i od procesa proizvodnje. Najkvalitetnije maslinovo ulje je ekstra devičansko maslinovo ulje.

Ekstra devičansko maslinovo ulje

Ekstra devičansko ulje znači da je ulje dobijeno od matičnog voća, bez ikakvih primesa i tretmana. Znači ulje se pravi hladnim cedjenjem, od čistog voća i to kvalitetnih, zrelih i neoštećenih plodova. Od postupaka se sprovodi samo otakanje, centrifugiranje da se izvuče ulje i filtriranje. U klasifikaciji maslinovog ulja ekstra devičansko maslinovo ulje je ulje najboljeg kvaliteta i ukusa. Ovo ulje ima malo izraženu kiselost (do 0,8 grama na 100 grama) u vidu oleinske kiseline. Ekstra devičansko maslinovo ulje mora biti proizvedeno prirodnim, odnosno mehaničkim putem, bez upotrebe rastvarača. Temperatura kod proizvodnje ovog ulja mora biti do 30 stepeni celziusa, da ne bi došlo do degradacije tj. narušavanja kvalitetnog sastava ulja zbog previsoke temperature. Na 10 kg maslina dobije se oko 2 litra ulja. Da bi neko ulje bilo ekstra devičansko, ono mora da prodje proveru u laboratoriji, da bi se utvrdio sastav i procenu ovlašćenog i obučenog degustatora od strane Medjunarodnog saveta za maslinovo ulje.

Devičansko maslinovo ulje se pravi od plodova koji su jedva zreli i imaju malu kiselost (2 grama na 100 grama). Devičansko maslinovo ulje treba da ima prijatan ukus, ali se smatra defektnim.

Obično maslinovo ulje ima kiselost do 3,3 grama na 100 grama. Rafinisano je i defektno.

Čisto maslinovo ulje  je mešavina devičanskog i rafinisanog maslinovog ulja. Kiselost je 1 gram na 100 grama.

Svetlo maslinovo ulje je teško rafinisano. Loš je ukus i koristi se uglavnom za pečenje.

Maslinovo ulje može da se pravi i od komine maslina. Smatra se lošijim kvalitetom i koristi se za prženje

Lekovitost maslinovog ulja

Maslinovo ulje se u istoriji prvo koristilo kao gorivo za osvetljenje prostora i za mazanje kože. Kasnije su otkrivena i njegova lekovita svojstva u ishrani:
– pozitivan uticaj ima na srčani mišić, jer utiče na smanjenje lošeg holesterola u krvi, koji je uzročnik srčanih oboljenja
– sadrži vitamin E koji je značajan za dugovečnost i protiv stresa
– maslinovo ulje ima antikancerogeno dejstvo
– redovno konzumiranje uravnotežiće vaš krvni pritisak
– dobro je i za dijabetičare
– mogu da ga jedu i gojazne osobe, jer iako je bogato kalorijama utiče na smanjenje gojaznosti
– maslinovo ulje je korisno kod reume i osteoporoze
– koristi se od davnina za zaštitu, povećanje elastičnosti i podmladjivanje kože

Share Button

Brokoli


Smatra se da ovo povrće potiče iz Italije. Brokoli ustvari pripada porodici kupusa. Najviše liči na karfiol, samo što je on bele boje, dok je brokoli zelen.
Ovo povrće se najčešće priprema kuvanjem. Dobro se slaže uz razna jela, kao prilog ili se stavlja u čorbu. Na žalost kuvanjem se uništi većina korisnih sastojaka koji se nalaze u ovom povrću. Ako se kuva, treba ga kuvati kratko, da bi se važni sastojci zadržali u što većoj meri. Može da se jede i dobro oprano u sirovom stanju u vidu predjela ili u salatama. Jestivi deo je i cvet i stabljika.

Nutritivna vrednost

Brokoli sadrži dijetetska vlakna, vitamin C, karotenoide, malo selena i  beta karotena. Brokoli sadrži i manje poznate sastojke koji su antikancerogeni. Stručnjaci zato smatraju, da je kada se brokoli uvrsti u ishranu, smanjen rizik od dobijanja kancera.
Redovno konzumiranje doprinosi održavanju zdravlja prostate i srca.
Nutricionisti često preporučuju brokoli u ishrani, jer se smatra jednom od visokokvalitetnih namirnica.

Proizvodnja brokolija

Seje se u proleće ili jesen zavisno od sorte. Prvo u plasteniku, a posle može da se presadjue van. Razmak je 40 do 60 cm. Biljka ne voli velike vrućine i osetljiva je na neke bolesti, kao što su crna pegavost i plamenjača. Onda joj cvet potamni. Treba je zaštititi.

Share Button

Čičak čisti organizam

Čičak kao lekovita biljka ima dobru reputaciju. Odličan je kod prevencije i lečenja različitih zdravstvenih problema.

Za šta je dobar čičak

Čičak je dobar za jetru. Ishranjuje jetru i pomaže čišćenje krvi. Može se svrstati u diuretike. Podstiče znojenje i izmokravanje i uopšte doprinosi čišćenju organizma. Čičak igra značajnu ulogu i kod regulisanja nivoa šećera u krvi. Koren čička sadrži inulin koji dobro deluje kod dijabetičara.
Na nekim istrazivanjima, koja su radjena na životinjama, čičak je pokazao antitumorne efekte.
U pojedinim zemljama, gde je lečenje biljem dosta zastupljeno, čičak se koristi kao glavni ili sporedni sastojak u tretmanu protiv raka.
Čičkovo ulje je odlično za kosu. Daje kosi sjaj i zdav izgled. Ulje se pravi od korena ove biljke.
Od čička se koriste koren, lišće i seme. Preparati koji su dostupni na tržištu sadrže uglavnom koren.
U kineskoj i japanskoj kuhinji se koristi koren čička za supu, a listovi za salatu.
U tradicionalnoj kineskoj medicini suvo seme čička se koristi protiv prehlade, kašlja i boginja.

Čičak biljka

Čičak ima ljubičaste cvetove na dugačkoj stabljici. Listovi su dugački, ovalni i sa izraženim venama. Koren je svetlo smedje boje. Obično raste pored puteva, jaraka i zapuštenih njiva. Može da se seje seme u bašti. Koren je u prvoj godini rasta lekovit i može se koristiti u medicinske svrhe.

Share Button

Kruška snižava holesterol


Svima je poznato kako kruška ume da bude sočna i slatka za pojesti, ali malo su poznata lekovita svojstva kruške.

Niži holesterol

Kruška sadrži dijetetska vlakna koja su veoma korisna protiv holesterola. Ova vlakna se ne rastvaraju i deluju tako što zaustavljaju holesterol u crevima, dakle pre nego što dospe u krv. Ako redovno jedete kruške to može doprineti smanjenju holesterola. Osim ovih nerastvorljivih vlakana, kruške sadrže i drugu vrstu vlakana koja jesu rastvorljiva. To je ustvari pektin. Pektin se rastvara u crevima, veže se za holesterol i tako utiče na njegovo izbacivanje iz organizma.
Vlakna utiču i na sprečavanje zatvora i tvrde stolice, naime kruška je dobar diuretik. Ako jedete kruške smanjujete rizik od raka debelog creva.

Jake kosti i dobra memorija

Kruške sadrže i bor. To je mineral koji je prilično važan za zdrave i snažne kosti. Naučnici su ustanovili da dovoljna količina minerala bora, sprečava gubitak kalcijuma u srednjem dobu i u starosti. Na taj način se smanjuje i rizik od osteoporoze. To je bolest kostiju izazvana gubitkom minerala iz organizma. Bor je još važan za memoriju i koncentraciju.
Ne zaboravite da jedete kruške, jer su ukusne i korisne za vaše telo.

Share Button

Lekovitost šipurka

Šipurak je najbolji prirodni izvor C vitamina.Biljka raste u obliku trnovitog žbuna. Može narasti do 3 metra u visinu. Divlja ruža cveta u maju i junu.
Cvetovi su krupni, bele ili ružičaste boje. Jestivi deo divlje ruže je plod. Šipurak je ovalnog oblika i najčešće narandžaste i crvene boje. Unutar ploda su sitne žute semenke. Najbolje je da se bere u septembru i oktobru.
Često se može videti uz puteve ili izmedju njiva, te na obodima šuma. Raste gotovo svuda. Uspeva na nadmorskoj visini do 1500 m. Raste samoniklo u ravničarskim i brdskim predelima. Šipak može i da se uzgaja za industrijsku proizvodnju. Najčešće se koristi za proizvodnju čaja u filter kesicama i ukusne marmelade. U nekim zemljama se dobija i šipkov med koji je dokazanog kvaliteta. Naime, košnice se postave blizu plantaža i pčele skupljaju polen sa cvetova divlje ruže.

Lekovitost i korist od  šipka

Korisni sastojci u šipku su pre svega vitamin C, ali i omega 3 i omega 6 masne kiseline. Na 100 grama šipka ima oko 500 mg vitamina C. Plod još sadrži ugljene hidrate, proteine i vlakna.

– šipurak poboljšava imunitet
– čisti bubrege i stimuliše izmokravanje
– koristan je kod bolova u želudcu usled prejedanja ili kod proliva
– pomaže da se zaustavi unutrašnje krvarenje i redukuje krvarenje kod menstrualnih ciklusa
– dobar je kod avitaminoze
– poboljšava cirkulaciju i čisti krv

Vino od šipka

½ kg sušenog šipka izgnječite i dodajte ½ kg šećera. Izmešajte dobro i ostavite malo da odstoji, a onda nalijte 3 l vode. Mešajte dok se šećer sasvim ne rastopi. Potrebna vam je velika tegla sa poklopcem. Zatvorite dobro i ostavite 6 dana. Svaki dan promućkajte teglu. Nakon 6 dana procedite i pijte. Ovo može da se pije mesec dana. Korisni sastojci su potpuno sačuvani i piće je ukusno.

Share Button

Čaj od šipka

Postoji i voće istovetnog naziva, ali kao što se vidi na slici ovde se radi o šipku, šipurku ili plodu divlje ruže.

Sušenje šipka

Za čaj se koristi sušeni šipak. Sušenje se, kod veće proizvodnje, obavlja u sušarama. Može da se suši i prirodnim putem, ali potrebni su topli dani. Tada je leto već na izmaku. Kada je suv šipak ne bi trebalo da ima više od 12% vlage. Ako ima više postoji rizik da se ubudja.
Osušen šipak treba čuvati u zatvorenim kutijama ili papirnim kesama. Korisni sastojci, pre svega vitamini, ostaće u osušenom plodu 6 meseci, a nakon tog perioda to više nije taj kvalitetan sastav.

Pripremanje čaja

Čaj od šipka sa celim osušenim plodovima možete napraviti tako što u 1 litar vode dodate pola šolje suvih plodova. Kad prokuva ostavite poklopljeno sa strane, da odstoji 30 minuta. Zatim procedite i pijte čaj sa medom ili bez. Sačuvajte kuvane plodove i možete napraviti još jedan čaj na isti način.

 

 

Share Button