Kako izabrati zrelu i sočnu lubenicu

bostan

Nema ništa bolje od zrele rashladjene lubenice usred leta, kada su visoke temperature. Spada u povrće, iako mnogi  misle da je voće, zato što je slatka. Zbog slasti i prijatnog ukusa omiljena je kod dece, a bogami i kod odraslih. Malo je onih koji ne vole lubenicu. U narodu je lubenica još poznata po nazivom bostan, a poznata je i narodna izreka ’’obr’o si bostan’’, što se kaže onome ko je nešto zgrešio.

Kako odabrati zrelu lubenicu?

Lubenica koju kupujemo treba da bude sveža i zrela. Na žalost dešava se da nam prodavci podvale lošu lubenicu. Ako nije dovoljno zrela ili je prezrela, onda nije baš ukusna i jestiva. Vodite računa kada kupujete lubenicu da bude sveža i da nije oštećena. Ne kupujte lubenice koje su dugotrajno izložene suncu, jer tako dosta gube na svežini. Neko bira lubenicu kuckanjem po plodu. Ako je zvuk koji odjekuje pri lupkanju po kori, onda je lubenica zrela. Dobri poznavaoci mogu da odrede zrelost lubenice prema obliku i boji peteljke. Lubenica treba da bude teška u odnosu na svoju veličinu. Neko odredjuje zrelost lubenice prema izgledu mesta na kome je otkinuta peteljka. Lubenica je zelene boje, ali deo lubenice koji je ležao na zemlji je svetliji. Taj deo lubenice treba da bude žut i onda je lubenica zrela, a ako je beo ili svetlo zelen onda još nije. Ima raznih metoda za proveravanje zrelosti lubenice. Najsigurnija varijanta je da upoznate prodavca i ako redovno uzimate kod njega lubenice, uvek će vam izabrati dobru. Treba da znate da ne postoji 100% sigurnost da ćete kupiti sasvim zrelu i sočnu lubenicu, bez obzira koji metod provere koristite, osim ako vam prodavac otvori lubenicu i probate je na licu mesta.

Kako iseći, poslužiti i čuvati lubenicu?

Lubenica se jede prohladjena. Neki ljudi je drže u hladnoj vodi, a neki u frižideru. Krupnijim lubenicama treba i po nekoliko sati da se ohlade. Ako je držite u frižideru isecite je na pola ili na više kriški i brže će se ohladiti, a i lakše će da stane. Kriške mogu da se umotaju u foliju i da se čuvaju tako neko vreme u frižideru, da ne bi povukle miris ostale hrane. Lubenice mogu da se seku na kriške različitih veličina i tako jedu, pri čemu se kora kasnije odbacuje. Postoji i drugi način, da se lubenica odmah oslobodi kore i da se unutrašnji jestivi deo isecka na komade, tako da se onda jede viljuškom.

Uzgoj lubenice

Neke lubenice dostižu 20, pa i više kg, što zavisi od sorte i uslova gajenja. Lubenica je biljka koja voli dosta vode, pa je neophodno navodnjavanje, ako želite postići dobre prinose. Lubenica traži kvalitetnu zemlju i povoljne klimatske uslove. Može da se dobija direktno iz semena ili sadi iz rasada. Proizvodjači lubenica se bore da što ranije dobiju kvalitetnu lubenicu, jer tada ima dobru cenu, a kasnije kad je velika ponuda cena značajno pada.

Korist od lubenice

Lubenica je veoma dobra u slučaju velikih vrućina, kada lako dolazi do dehidracije organizma. Sadrži preko 90 % vode, te kunzumiranjem dobro hidrira telo. Osim toga lubenica ima visok glikemijski indeks, pa šećer veoma brzo ulazi u krv, zato ona veoma brzo okrepljuje i vraća nephodnu energiju. Dobra je kao antioksidans, diuretik i korisna za bubrege. Sadrži izbalansiran odnos minerala i vitamina. Prema nekim istraživanjima lubenica sadrži korisne sastojke koji štite ćelije kože od sunca. Neke studije su pokazale da je lubenica korisna za srce, krvne sudove i snižavanje pritiska. To je niskokalorična namirnica, pa se koristi i za dijetu. Dijeta sa lubenicom, gde se jedan ili dva dana jede samo lubenica, može veoma dobro da očisti vaš organizam od otrova. Lubenicu ne treba davati deci pred spavanje, jer podstiče mokrenje.

Share Button

Rukola aromatično i sočno povrće

rukola

Rukola je aromatična, zeljasta biljka, specifičnog ukusa. Preovladava gorak, ali prijatan ukus. Spada u veoma lekovito i kvalitetno povrće. U ishrani se uglavnom koristi kao salata. Beru se najčešće mladi sočni listići. Biljka može da naraste preko 50 cm u visinu. Raste samoniklo, ali se i uzgaja. Kultivisana biljka je krupnija i manje gorka od divlje. Postoji više vrsta kultivisane rukole, ali sve imaju ukus sa većom ili manjom dozom gorčine.

Lekovitost rukole

Rukolu svrstavaju u zdravu hranu. Nema potrebe da se biljka prska, jer je u velikoj meri otporna na bolesti i štetočine, tako da je idealna za organsku proizvodnju. Rukola sadrži značajne količine C vitamina. Dobar je izvor minerala, a posebno gvoždja. Sadrži dijetetska vlakna, pa je blagotvorna za želudac i creva. Rukola je regulator varenja, osvežava i vraća energiju, dobra je protiv prehlade i kašlja. Smatraju je prirodnim antibiotikom i afrodizijakom.

Kako se priprema rukola

Rukola se najčešće priprema kao salata. Pomešana sa maslinovim uljem, limunovim sokom i eventualno sa parmezanom ili nekom drugom vrstom sira. Često se dodaje mešanim salatama kao začin, radi lepše arome. Poreklom je mediteranska biljka pa je redovno prisutna u mediteranskim specijalitetima. Nekom se ne svidja gorčina i ukus sveže rukole, pa se može pripremati i kuvana ili blanširana. U tom slučaju gubi na gorčini, ali i na vrednim sastojcima. Rukola se dodaje čorbama, pastama, prelivima, koristi se kao prilog uz razna jela sa pirinčem, krompirom, te uz grilovano meso. Rukola se stavlja kao salata u sendviče. Ovo lisnato povrće je prisutno u raznim svetskim kuhinjama. Rukola može da se čuva u frižideru u hermetički zatvorenoj posudi nekoliko dana. Najbolje je da se iskoristi odmah, jer stajanjem gubi na kvalitetu.

Rukola cena

Moguće je da u ceni leži razlog zašto je rukola kod nas relativno malo korišćena u ishrani. Naime rukola je prilično skupo povrće. Verovatno bi sa većom proizvodnjom i potrošnjom cena bila značajno niža.

Rukola uzgoj

Uzgoj rukole je vrlo jednostavan. Biljka ima brz prirast, pa od momenta setve, može da se bere već  za mesec i po dana. Potrebno je da se proredi i presadi na vreme. Od toga zavisi kvalitet ovih dragocenih listića. Naravno kao i sve ostale biljke za dobar prinos potrebno je djubrenje, zalevanje i kvalitetno obradjeno zemljište. Što se tiče bolesti i štetočina vrlo je otporna biljka. Rukola može da se seje od marta do oktobra. Bere se gotovo preko cele godine, pa čak i u zimskom periodu. Biljka može da izmrzne u slučaju veoma niskih temperatura i dugotrajne oštre zime.

Share Button

Kupina popravlja krvnu sliku

Kupine
Kupina je grmolika i trnovita biljka, koja raste kao divlja kupina na rubovima  šuma i u blizini puteva ili se uzgaja kao pitoma kupina. Kupine spadaju u jagodasto voće. Neke sorte koje se gaje nemaju trnje, što značajno olakšava branje ovog voća. Lisovi su zeleni, nazubljeni po obodima, a na naličju su obrasli dlačicama. Listovi imaju lekovita svojstva. Cvetovi su beli, a kupina cveta od maja do septembra. Divlje kupine obično imaju sitnije plodove, a gajene krupnije. Bobice kupine menjaju boju iz zelene, preko crvene do crne, kada možemo reći da su zrele. Plodovi ne sazrevaju istovremeno, nego tokom avgusta i septembra meseca.

kupine

Lekovita svojstva kupine

Kupina je dobar antioksidans. Sadrži vitamine i minerale, od kojih se posebno ističu C vitamin i gvoždje. Plod je bogat vlaknima i korisnim kiselinama. Dobar je za smanjenje lošeg holesterola.
Osim što je značajna u ishrani kao i drugo voće, kupina se pokazala kao moćno sredstvo za popravljanje krvne slike. Višednevno konzumiranje kupina povećava nivoe gvoždja i hemoglobina u krvi, te crvena krvna zrnca (eritrocite). To je naročito važno u slučaju anemije. U trudnoći se često dešava da usled naglog prirasta ploda, dodje do problema sa nedostatkom gvoždja i tu su kupine odlične. Možemo slobodno reći da je kupina prirodni lek protiv anemije.
Ništa manje lekoviti listovi kupine koriste se za pravljenje čaja. Ovaj čaj je odličan protiv dijareje, a pomaže i izlučivanje mokraće. List kupine je najbolje brati u proleće i to u maju i junu. Posle branja se suše za čaj. Čaj od lista kupine jača želudac, steže stolicu i zato se koristi protiv proliva.  Ovaj čaj se pokazao kao dobar za ispiranje usta u slučaju paradentoze i ranica u ustima, te jačanje desni. Za čaj se preporučuju listovi divlje kupine.

list kupine

Šta se sve pravi od kupina

Efekat na zdravlje je najbolji ako se plod kupine bere kad se zreo i jede kao svež. Ali kako nemamo svi te mogućnosti dobra je i smrznuta kupina koja je dostupna tokom cele godine. Kupina je u svetu veoma cenjeno voće. Koristi se i kao sirovina u prehrambenoj industriji. Od kupina se pravi džem, slatko, sok i kupinovo vino.

Kupinovo vino

Kupinovo vino je izuzetan proizvod, koji se preporučuje za kunzumiranje onima koji imaju problema sa holestrolom, anemijom, za zdravo srce i krvne sudove, pa čak i za prevenciju i smanjenje rizika od nastanka nekih oblika raka. Kupinovo vino sadrži izuzetno mali procenat alkohola, pa ga neki, po jednu čašicu dnevno, daju i deci.
Kupinovo vino može da se kupi ili da se napravi domaće.

Kako napraviti kupinovo vino

Na 5 kg kupina ide 1 kg šećera. Istina količina šećera zavisi i od slatkoće kupina, a to morate sami proceniti. U čiste tegle sipajte red kupina i red šećera. Ostavite prostora da ne bude do vrha tegle. Otprilike 2/3 da tegle budu pune. Poklopite tanjirićima i povremeno promešajte sadržaj tegle. Treba da stoji sve oko 10 dana. Nakon 10 dana procedite sadržaj tegle kroz gazu i tečnost koja ostane stavite u čiste tegle. Poklopite sa tanjirićima i ostavite još 7 dana da odstoji tako. Posle ovog vremena vino sipajte u čiste pripremljene flaše, a odozgo stavite vatu, gazu ili krpu, jer tiho vrenje još traje. Ostavite na tamno i hladno mesto. Nakon 7, 10 ili više dana, kada procenite da je tiho vrenje završeno, flaše začepite, najbolje čepom od plute.

Share Button

Stevija zamena za šećer i zasladjivače

steviaStevija je zanimljiva biljka poreklom iz Latinske Amerike. Njena specifičnost se ogleda u tome što je ona prirodni zasladjivač. Upotrebljava se kao zamena za veštačke zasladjivače, šećer i med. Kroz vekove se koristi u Brazilu i Paragvaju, već decenijama u Japanu, godinama u SAD i Evropi. Stevija danas u Japanu zauzima gotovo polovinu tržišta zasladjivača. Godinama unazad interesovanje za ovu biljku u svetu je ogromno. Kada je nešto u takvoj ekspanziji s pravom se može postaviti pitanje da li je to što se prodaje stvarno stevija ili je opet neki veštački zasladjivač pod nazivom stevia, koji ovu biljku sadrži samo u tragovima. Interesantno je da se listići biljke mogu direktno upotrebiti i sušiti. Biljka je grmolika i može da se gaji u saksiji.
Stevija nema kalorija i ne povećava nivo šećera u krvi, tako da je idealna za dijabetičare i one koji žele da smršaju. Osim toga nema negativan uticaj na zdravlje zuba, kao što to ima šećer. Veštački zasladjivači sadrže aspartam, saharin i druge rizične sastojke, koji su po mnogim izvorima kancerogeni, a masovno se upotrebljavaju u industrijskim napitcima koji ne sadrže šećer. Pod parolom ’’bez šećera’’, krije se ustvari, ne briga o vašem zdravlju i kilaži, nego profit kompanija, zato što je veštački zasladjivač jeftiniji od šećera. Generalno se može reći da ljudi vole slatko i previše koriste šećer u ishrani. Štetnost šećera i veštačkih zasladjivača za čovekov organizam je nesumnjiva, pitanje je samo šta je gore. Tu stevija odnosi pobedu. Zasladjivač stevija se dobija iz biljke stevija, slično kao što se dobija i šećer iz šećerne repe ili šećerne trske, ali ima te već pomenute prednosti. Stevia je sladja od šećera do 300 puta, tako da su potrebne znatno manje količine ovog zasladjivača. Stevija odlično podnosi zagrevanje i visoke temperature. Ono što svakako ne ide u prilog stevije je cena. Znatno je skuplja od veštačkih zasladjivača i šećera. I pored toga predvidjanja su da će se tržišni prodor stevije zabeležen u proteklih nekoliko godina, nastaviti i u narednim godinama.

Share Button

Krastavac ne treba zanemariti u ishrani

krastavci

Krastavac je jednogodišnja biljka. Po nekim izvorima potiče iz Indije, a po drugima iz Afrike. Stabljika i listovi su takvi da biljka puzi po zemlji ili se penje u zavisnosti od sistema gajenja. Cvetovi su žuti, a plodovi zeleni, izduženi i sočni. Neke sorte imaju sitne bodljice po površini plodova, a neke potpuno glatke plodove. Biljka zahteva plodno i rastresito zemljište i dosta vlage. Krastavci imaju plitak koren, tako da do njih ne dopire vlaga iz dubljih slojeva zemljišta. U slučaju suše, kada nema vlage u površinskom sloju zemlje, krastavac je veoma osetljiv i biljka lako dehidrira. Potrebno je redovno zalevanje i onda se ostvaruju dobri prinosi. Krastavac može da se gaji na otvorenom, ali odlično uspeva i u plastenicima, tako da je u novije vreme dostupan tokom cele godine.

Jedite krastavce, nećete se udebljati

Krastavac spada u povrće sa najmanje kalorija. 100 grama svežeg krastavca sadrži 13 kcal. Možete ga slobodno jesti , bez bojazni da ćete se udebljati. Zbog visokog sadržaja vode i niskokaloričnosti neki ljudi su zanemarili krastavce u ishrani i pogrešno misle da je to bezvredna hrana. Sadrži oko 95% vode i korisne minerale. Ima dosta kalijuma, a manje kalcijuma, fosfora, natrijuma, gvoždja, cinka, mangana, selena. Sadrži B i C vitamin. Krastavac je dobar antioksidans i odličan diuretik. Nutricionisti ovo povrće preporučuju za dijetu. Krastavac je poželjan u ishrani dijabetičara i gojaznih osoba. Dobar je za mamurluk. Povoljno deluje na krvni pritisak, holesterol i čišćenje organizma. Smatra se da je krastavac dobar kod zatvora, artritisa, gihta, alergija i kožnih bolesti. Osim u svežem stanju, neki obožavaju kisele krastavce. To je nezaobilazan deo zimnice. Za pripremu se koriste mali krastavci ili kornišoni.

Krastavac dijeta

Ova dijeta traje 10 dana i osnova je salata od krastavca koja se može jesti uvek kada se ogladni. Osim ovoga u toku dana se jede ½ kg voća, zatim 3 šnite integralnog hleba ili 2 kuvana krompira. Od namirnica animalnog porekla treba kombinovati 150 grama belog mesa ili 150 grama tunjavine ili 2 kuvana jajeta. Pije se voda, čaj i kafa bez šećera. Tako izgleda ova jednostavna krastavac dijeta.

Salata od krastavca

Salata od krastavca se vrlo lako pravi. Potrebno je iseckati ½ kg krastavca i dodati 2 dl jogurta ili kiselog mleka ili kefira. Minimalno posoliti i eventualno dodati seckani mladi luk.

Krastavac kao sirovina u kozmetičkoj industriji

Odilčno hidrira telo ako se jede, ali dobro hidrira i kožu ukoliko se koristi za spoljnu upotrebu. Naime krastavac je poznat kao odlična prirodna maska za lice i predeo oko očiju. Stoga je bitan faktor i u kozmetičkoj industriji. Sem za kožu dobar je i za kosu i nokte.

Share Button