Ukrasne, začinske i lekovite biljke

basta

Kod začinskog i lekovitog bilja prepoznatljivi su mirisi, ukus kao i lekovita svojstva, a jednostavno se gaje i to na organski način. Prilikom ulaska u bilo koju baštu u kojoj se gaje začinsko i lekovito bilje dolazi do kompletnog čulnog iskustva, a pored mirisa biljke su ukras i po svom izgledu. Kod mnogih biljaka je neraskidiva veza između njih samih i istorije čoveka. Mnoge biljke služile su za pomoć ljudima kada su imali nesanicu, bolove, za odbijanje insekata, umirivanje beba ili začinjavanje pića.

Gajenje začinskog i lekovitog bilja vrši se iz više razloga, a pored korisnih osobina ima i izuzetna estetska svojstva.

Šta zapravo čini lekovito i začinsko bilje?

U najširoj definiciji govori se o tome da je reč o biljkama čije je korišćenje u konkretne svrhe kao što su kulinarske, medicinske, aromatične ili ukrasne. Mnogo godina pre, njihovo korišćenje je između ostalog bilo i pri bojenju i čišćenju tkanina, dok su neke direktno učestvovale u mnogim ritualima i ceremonijama. Što se tiče svakodnevnog života glavna uloga je bila za piće i hranu kako bi se zdravlje i lečenje raznih bolesti u tim vremenima podiglo na najviši nivo.

Razlikuju se jednogodišnje od dvogodišnjih, lukovičastih od žbunastih, penjačice, poput drveta i sl. Kod svih biljaka postoje određena začinska i lekovita svojstva. Kod pojedinih se koriste samo listovi ili neki drugi delovi poput korena, semena, cveta ili čak kore drveta.

Kod većine vrsta lekovitog i začinskog bilja rukovanje i njihovo konzumiranje je krajnje bezbedno i jednostavno. Kod pojedinih vrsta mogu se pronaći otrovni sastojci opasni za ljude i životinje,  čak i kada su  u pitanju manje doze  pa se svakako savetuje velika pažnja. Nije preporučljivo korišćenje ni jedne biljke ukoliko niste sigurni da je njeno konzumiranje potpuno bezbedno za vas. U to vas mogu uveriti lekari ili drugi medicinski radnici, pa je najbolje potražiti njihov savet i mišljenje pre nego je koristite.

Šta čini organsku proizvodnju

Kod začinskog i lekovitog bilja održavanje je veoma jednostavno. U većini slučajeva ne zahteva posebnu zaštitu od štetočina i bolesti. Uz sve to zaista može izgledati prelepo. Najveća prednost u gajenju biljaka je to što vam je dostupna u svakom momentu, a pri tom organske metode garancija su zdravih biljaka, bez upotrebe raznoraznih pesticida.

Kada gajite začinsko i lekovito bilje svakako ćete imati raznovrsniju i lepšu baštu, a ove biljke možete i upotrebiti u kuhinji ili kao lek. U baštovanstvu je svakako najvažnije da se isprati svaki segment i biljkama pruži sve što je potrebno. Pored ogromnog izbora biljaka u svakom trenutku može se naći po neka odgovarajuća za određenu situaciju ili nastali problem. Kod ove vrste bilja ono može da se penje, puzi, raste uspravno, učestvuje u formiranju gustih prekrivača zemljišta pa čak i da se gaji uz zidove. Pojedine vrste mogu uspevati gde je močvarno zemljište, neke pri vrhovima zidova ili pukotinama staza, pod drvećem ili na livadi. Na koji način će uspevati zavisi i od toga kakvim su uslovima izloženi i da li su prilagođeni.

Što se tiče njihovog izleda razlikuju se sićušne, prizemne, a mogu biti i džinovske kao što je visoka anđelika ili miloduh do dva metra visine. Kod nekih vrsta izgled je na prvom mestu, jer ih krase fantastični cvetovi ili lepo lišće što će svakako obogatiti vašu baštu.

Share Button

Kako izabrati zrelu i sočnu lubenicu

bostan

Nema ništa bolje od zrele rashladjene lubenice usred leta, kada su visoke temperature. Spada u povrće, iako mnogi  misle da je voće, zato što je slatka. Zbog slasti i prijatnog ukusa omiljena je kod dece, a bogami i kod odraslih. Malo je onih koji ne vole lubenicu. U narodu je lubenica još poznata po nazivom bostan, a poznata je i narodna izreka ’’obr’o si bostan’’, što se kaže onome ko je nešto zgrešio.

Kako odabrati zrelu lubenicu?

Lubenica koju kupujemo treba da bude sveža i zrela. Na žalost dešava se da nam prodavci podvale lošu lubenicu. Ako nije dovoljno zrela ili je prezrela, onda nije baš ukusna i jestiva. Vodite računa kada kupujete lubenicu da bude sveža i da nije oštećena. Ne kupujte lubenice koje su dugotrajno izložene suncu, jer tako dosta gube na svežini. Neko bira lubenicu kuckanjem po plodu. Ako je zvuk koji odjekuje pri lupkanju po kori, onda je lubenica zrela. Dobri poznavaoci mogu da odrede zrelost lubenice prema obliku i boji peteljke. Lubenica treba da bude teška u odnosu na svoju veličinu. Neko odredjuje zrelost lubenice prema izgledu mesta na kome je otkinuta peteljka. Lubenica je zelene boje, ali deo lubenice koji je ležao na zemlji je svetliji. Taj deo lubenice treba da bude žut i onda je lubenica zrela, a ako je beo ili svetlo zelen onda još nije. Ima raznih metoda za proveravanje zrelosti lubenice. Najsigurnija varijanta je da upoznate prodavca i ako redovno uzimate kod njega lubenice, uvek će vam izabrati dobru. Treba da znate da ne postoji 100% sigurnost da ćete kupiti sasvim zrelu i sočnu lubenicu, bez obzira koji metod provere koristite, osim ako vam prodavac otvori lubenicu i probate je na licu mesta.

Kako iseći, poslužiti i čuvati lubenicu?

Lubenica se jede prohladjena. Neki ljudi je drže u hladnoj vodi, a neki u frižideru. Krupnijim lubenicama treba i po nekoliko sati da se ohlade. Ako je držite u frižideru isecite je na pola ili na više kriški i brže će se ohladiti, a i lakše će da stane. Kriške mogu da se umotaju u foliju i da se čuvaju tako neko vreme u frižideru, da ne bi povukle miris ostale hrane. Lubenice mogu da se seku na kriške različitih veličina i tako jedu, pri čemu se kora kasnije odbacuje. Postoji i drugi način, da se lubenica odmah oslobodi kore i da se unutrašnji jestivi deo isecka na komade, tako da se onda jede viljuškom.

Uzgoj lubenice

Neke lubenice dostižu 20, pa i više kg, što zavisi od sorte i uslova gajenja. Lubenica je biljka koja voli dosta vode, pa je neophodno navodnjavanje, ako želite postići dobre prinose. Lubenica traži kvalitetnu zemlju i povoljne klimatske uslove. Može da se dobija direktno iz semena ili sadi iz rasada. Proizvodjači lubenica se bore da što ranije dobiju kvalitetnu lubenicu, jer tada ima dobru cenu, a kasnije kad je velika ponuda cena značajno pada.

Korist od lubenice

Lubenica je veoma dobra u slučaju velikih vrućina, kada lako dolazi do dehidracije organizma. Sadrži preko 90 % vode, te kunzumiranjem dobro hidrira telo. Osim toga lubenica ima visok glikemijski indeks, pa šećer veoma brzo ulazi u krv, zato ona veoma brzo okrepljuje i vraća nephodnu energiju. Dobra je kao antioksidans, diuretik i korisna za bubrege. Sadrži izbalansiran odnos minerala i vitamina. Prema nekim istraživanjima lubenica sadrži korisne sastojke koji štite ćelije kože od sunca. Neke studije su pokazale da je lubenica korisna za srce, krvne sudove i snižavanje pritiska. To je niskokalorična namirnica, pa se koristi i za dijetu. Dijeta sa lubenicom, gde se jedan ili dva dana jede samo lubenica, može veoma dobro da očisti vaš organizam od otrova. Lubenicu ne treba davati deci pred spavanje, jer podstiče mokrenje.

Share Button

Rukola aromatično i sočno povrće

rukola

Rukola je aromatična, zeljasta biljka, specifičnog ukusa. Preovladava gorak, ali prijatan ukus. Spada u veoma lekovito i kvalitetno povrće. U ishrani se uglavnom koristi kao salata. Beru se najčešće mladi sočni listići. Biljka može da naraste preko 50 cm u visinu. Raste samoniklo, ali se i uzgaja. Kultivisana biljka je krupnija i manje gorka od divlje. Postoji više vrsta kultivisane rukole, ali sve imaju ukus sa većom ili manjom dozom gorčine.

Lekovitost rukole

Rukolu svrstavaju u zdravu hranu. Nema potrebe da se biljka prska, jer je u velikoj meri otporna na bolesti i štetočine, tako da je idealna za organsku proizvodnju. Rukola sadrži značajne količine C vitamina. Dobar je izvor minerala, a posebno gvoždja. Sadrži dijetetska vlakna, pa je blagotvorna za želudac i creva. Rukola je regulator varenja, osvežava i vraća energiju, dobra je protiv prehlade i kašlja. Smatraju je prirodnim antibiotikom i afrodizijakom.

Kako se priprema rukola

Rukola se najčešće priprema kao salata. Pomešana sa maslinovim uljem, limunovim sokom i eventualno sa parmezanom ili nekom drugom vrstom sira. Često se dodaje mešanim salatama kao začin, radi lepše arome. Poreklom je mediteranska biljka pa je redovno prisutna u mediteranskim specijalitetima. Nekom se ne svidja gorčina i ukus sveže rukole, pa se može pripremati i kuvana ili blanširana. U tom slučaju gubi na gorčini, ali i na vrednim sastojcima. Rukola se dodaje čorbama, pastama, prelivima, koristi se kao prilog uz razna jela sa pirinčem, krompirom, te uz grilovano meso. Rukola se stavlja kao salata u sendviče. Ovo lisnato povrće je prisutno u raznim svetskim kuhinjama. Rukola može da se čuva u frižideru u hermetički zatvorenoj posudi nekoliko dana. Najbolje je da se iskoristi odmah, jer stajanjem gubi na kvalitetu.

Rukola cena

Moguće je da u ceni leži razlog zašto je rukola kod nas relativno malo korišćena u ishrani. Naime rukola je prilično skupo povrće. Verovatno bi sa većom proizvodnjom i potrošnjom cena bila značajno niža.

Rukola uzgoj

Uzgoj rukole je vrlo jednostavan. Biljka ima brz prirast, pa od momenta setve, može da se bere već  za mesec i po dana. Potrebno je da se proredi i presadi na vreme. Od toga zavisi kvalitet ovih dragocenih listića. Naravno kao i sve ostale biljke za dobar prinos potrebno je djubrenje, zalevanje i kvalitetno obradjeno zemljište. Što se tiče bolesti i štetočina vrlo je otporna biljka. Rukola može da se seje od marta do oktobra. Bere se gotovo preko cele godine, pa čak i u zimskom periodu. Biljka može da izmrzne u slučaju veoma niskih temperatura i dugotrajne oštre zime.

Share Button

Kupina popravlja krvnu sliku

Kupine
Kupina je grmolika i trnovita biljka, koja raste kao divlja kupina na rubovima  šuma i u blizini puteva ili se uzgaja kao pitoma kupina. Kupine spadaju u jagodasto voće. Neke sorte koje se gaje nemaju trnje, što značajno olakšava branje ovog voća. Lisovi su zeleni, nazubljeni po obodima, a na naličju su obrasli dlačicama. Listovi imaju lekovita svojstva. Cvetovi su beli, a kupina cveta od maja do septembra. Divlje kupine obično imaju sitnije plodove, a gajene krupnije. Bobice kupine menjaju boju iz zelene, preko crvene do crne, kada možemo reći da su zrele. Plodovi ne sazrevaju istovremeno, nego tokom avgusta i septembra meseca.

kupine

Lekovita svojstva kupine

Kupina je dobar antioksidans. Sadrži vitamine i minerale, od kojih se posebno ističu C vitamin i gvoždje. Plod je bogat vlaknima i korisnim kiselinama. Dobar je za smanjenje lošeg holesterola.
Osim što je značajna u ishrani kao i drugo voće, kupina se pokazala kao moćno sredstvo za popravljanje krvne slike. Višednevno konzumiranje kupina povećava nivoe gvoždja i hemoglobina u krvi, te crvena krvna zrnca (eritrocite). To je naročito važno u slučaju anemije. U trudnoći se često dešava da usled naglog prirasta ploda, dodje do problema sa nedostatkom gvoždja i tu su kupine odlične. Možemo slobodno reći da je kupina prirodni lek protiv anemije.
Ništa manje lekoviti listovi kupine koriste se za pravljenje čaja. Ovaj čaj je odličan protiv dijareje, a pomaže i izlučivanje mokraće. List kupine je najbolje brati u proleće i to u maju i junu. Posle branja se suše za čaj. Čaj od lista kupine jača želudac, steže stolicu i zato se koristi protiv proliva.  Ovaj čaj se pokazao kao dobar za ispiranje usta u slučaju paradentoze i ranica u ustima, te jačanje desni. Za čaj se preporučuju listovi divlje kupine.

list kupine

Šta se sve pravi od kupina

Efekat na zdravlje je najbolji ako se plod kupine bere kad se zreo i jede kao svež. Ali kako nemamo svi te mogućnosti dobra je i smrznuta kupina koja je dostupna tokom cele godine. Kupina je u svetu veoma cenjeno voće. Koristi se i kao sirovina u prehrambenoj industriji. Od kupina se pravi džem, slatko, sok i kupinovo vino.

Kupinovo vino

Kupinovo vino je izuzetan proizvod, koji se preporučuje za kunzumiranje onima koji imaju problema sa holestrolom, anemijom, za zdravo srce i krvne sudove, pa čak i za prevenciju i smanjenje rizika od nastanka nekih oblika raka. Kupinovo vino sadrži izuzetno mali procenat alkohola, pa ga neki, po jednu čašicu dnevno, daju i deci.
Kupinovo vino može da se kupi ili da se napravi domaće.

Kako napraviti kupinovo vino

Na 5 kg kupina ide 1 kg šećera. Istina količina šećera zavisi i od slatkoće kupina, a to morate sami proceniti. U čiste tegle sipajte red kupina i red šećera. Ostavite prostora da ne bude do vrha tegle. Otprilike 2/3 da tegle budu pune. Poklopite tanjirićima i povremeno promešajte sadržaj tegle. Treba da stoji sve oko 10 dana. Nakon 10 dana procedite sadržaj tegle kroz gazu i tečnost koja ostane stavite u čiste tegle. Poklopite sa tanjirićima i ostavite još 7 dana da odstoji tako. Posle ovog vremena vino sipajte u čiste pripremljene flaše, a odozgo stavite vatu, gazu ili krpu, jer tiho vrenje još traje. Ostavite na tamno i hladno mesto. Nakon 7, 10 ili više dana, kada procenite da je tiho vrenje završeno, flaše začepite, najbolje čepom od plute.

Share Button

Stevija zamena za šećer i zasladjivače

steviaStevija je zanimljiva biljka poreklom iz Latinske Amerike. Njena specifičnost se ogleda u tome što je ona prirodni zasladjivač. Upotrebljava se kao zamena za veštačke zasladjivače, šećer i med. Kroz vekove se koristi u Brazilu i Paragvaju, već decenijama u Japanu, godinama u SAD i Evropi. Stevija danas u Japanu zauzima gotovo polovinu tržišta zasladjivača. Godinama unazad interesovanje za ovu biljku u svetu je ogromno. Kada je nešto u takvoj ekspanziji s pravom se može postaviti pitanje da li je to što se prodaje stvarno stevija ili je opet neki veštački zasladjivač pod nazivom stevia, koji ovu biljku sadrži samo u tragovima. Interesantno je da se listići biljke mogu direktno upotrebiti i sušiti. Biljka je grmolika i može da se gaji u saksiji.
Stevija nema kalorija i ne povećava nivo šećera u krvi, tako da je idealna za dijabetičare i one koji žele da smršaju. Osim toga nema negativan uticaj na zdravlje zuba, kao što to ima šećer. Veštački zasladjivači sadrže aspartam, saharin i druge rizične sastojke, koji su po mnogim izvorima kancerogeni, a masovno se upotrebljavaju u industrijskim napitcima koji ne sadrže šećer. Pod parolom ’’bez šećera’’, krije se ustvari, ne briga o vašem zdravlju i kilaži, nego profit kompanija, zato što je veštački zasladjivač jeftiniji od šećera. Generalno se može reći da ljudi vole slatko i previše koriste šećer u ishrani. Štetnost šećera i veštačkih zasladjivača za čovekov organizam je nesumnjiva, pitanje je samo šta je gore. Tu stevija odnosi pobedu. Zasladjivač stevija se dobija iz biljke stevija, slično kao što se dobija i šećer iz šećerne repe ili šećerne trske, ali ima te već pomenute prednosti. Stevia je sladja od šećera do 300 puta, tako da su potrebne znatno manje količine ovog zasladjivača. Stevija odlično podnosi zagrevanje i visoke temperature. Ono što svakako ne ide u prilog stevije je cena. Znatno je skuplja od veštačkih zasladjivača i šećera. I pored toga predvidjanja su da će se tržišni prodor stevije zabeležen u proteklih nekoliko godina, nastaviti i u narednim godinama.

Share Button